ЈОШ УВЕК СМО РОВИТИ КАДА СУ ДЕВЕДЕСЕТЕ У ПИТАЊУ! Глумци ДАРИЈА ВУЧКО И ОГЊЕН МИЋОВИЋ открили шта им је било најтеже на снимању серије „ТВРЂАВА”: „Тај мрак тера да идеш до краја”

Кроз њихове судбине „Тврђава“ говори о ономе што је свима блиско - о моралним дилемама, сукобима и помирењима, али пре свега о љубави која спаја и онда када све друго прети да се распадне. У разговору за „Дневников” ТВ додатак млади глумачки партнери, иначе новосадски ђаци, који су студије завршили на Академији уметности у Српској Атини, откривају изазове својих ликова, али и важности ове драмске приче, која се викендом од 20 часова емитује на првом програму Радио-телевизије Србије. 

Да ли је „Тврђава” заштита или одбрана? Како доживљавате ту метафору у самом наслову серије?

Огњен: Ово је прича о чврстини заједнице, о важности тога да се чувамо, да чувамо своју породицу, да разумемо шта су праве вредности и ништа више од тога. Тврђава је породица!

Дарија: Тако је, тврђава је породица, као нешто најчвршће, а самим тим и најважније и најделикатније што нас штити, негује, чува, оснажује нашу љубав. Тврђава би била неко наше сигурно место. 

Какви су ваши први утисци после првих одгледаних епизода?

Огњен: Ми имамо велику трему, мало се и тресемо, чекали смо дуго, пуно смо труда уложили у ову серију. Не само ми, већ цела екипа. Стварно смо задовољни и част нам је што нам је дата оваква прилика. Увек је први сусрет са радом тежак, када видиш себе, али задовољни смо.

Дарија: Нестрпљива сам да видим остатак серије. Мени је било узбудљиво да гледам све што су колеге радиле у сценама којима ја нисам присуствовала, које нисам снимала. Задовољна сам. 

Серија је смештена у туробне деведесете године и, без обзира на велику љубав између ваших ликова, носи са собом један мрак. Колико вам је приватно било тешко да као врло млади уроните у њих и пригрлите то тешко искуство кроз које су прошли јунаци које играте? 

Дарија: Мислим да ми је можда баш та тежина и важност приче, коју сам препознала, давала снагу за све што је подразумевало емотивно. Можда тај мрак јесте нешто што те само тера да дајеш све од себе и да идеш до краја. То је све људски, на крају крајева, важно је. И не само тај историјски контекст и тренутак у који је смештена серија и рат који прати њену радњу, а који је нама доста близу и није нешто тамо далеко, него нас се тиче и делује и даље на нашу свакодневицу и све што нас окружује. Важно је говорити о томе, тако да је то био мотор.

Шта вам је, будући да сте врло млади, било и глумачки, а можда и људски, најтеже искуство при сусрету са овим сценаријем, јер старији гледаоци ипак добро знају то време у које је смештена серија? 

Огњен: Нисам био рођен у периоду о којем говори серија, али могу да кажем да смо ми на овим просторима и даље сви ровити кад је у питању ова тема и најзахтевније је било то бити достојан људи који су прошли кроз све ово. Није битно ко, јер патња је универзална. Мени је било најтеже да видим хоћу ли успети да будем на нивоу прича и и трагедија које су људи са наших простора доживели у том периоду и трудио сам се да се томе, колико је било у мојој моћи, приближим што више. 

Колико су вам у томе помагали ваши старији партнери попут Николе Пејаковића, Јова Максића, Николине Фригановић, Славка Чуровића? 

Дарија: Они су нам помагали не само глумачки. Мислим да се направила та нека наша колективна симбиоза у раду. Ми смо постали тврђава једни другима. И они су нас доста охрабрили, ту су били да погурају, као глумачки родитељи.

Огњен: Ми смо неискусни, млади, а они су ту увек били подршка и ветар у леђа. Својим уходаним глумачким техникама враћали су нам веру. Лако је младом глумцу да западне у мањак самопоуздања. 

Ко вам је ипак највећу подршку пружио на снимању?

Дарија: Сви заиста, али можда смо једно другом, ипак, били највећа подршка, као и редитељ Саша Хајдуковић. Сви смо заједно штимали, сваки сектор. 

Како мислите да ће ваши вршњаци гледати на ову серију? 

Огњен: Мислим да ће се и те како добро примити код наше генерације на коју сам изузетно поносан. Ја мислим да смо ми генерација пуна емпатије, разумевања. Када говоримо о рату и о жртвама, разумевање и емпатија су најважније ствари. Тако да ја и те како верујем да ће наша генерација препознати праве вредности ове серије јер ми смо једна паметна омладина.

Коју поруку шаље на самом крају ова серија? 

Огњен: Гледајте до краја, па ћете открити.

Дарија: Тврђава коју смо спомињали је управо суштина ове серије. Упркос свему што је око нас и колико год да је то тежина једног времена, та тврђава стоји, стална је, исконски постоји и за то се вреди борити.

Огњен: Треба само да чувамо једни друге - то је једна од порука ове серије. Да чувамо своје ближње и да поштујемо једни друге и да се држимо заједно. Порука помирења.

Дуго сте снимали, а онда и чекали премијеру серије. По чему ћете највише памтити ово искуство? 

Огњен: Ја ћу је памтити по овој једној животној лекцији, по свему што сам научио од старијих колега, по топлини коју сам добио, али и томе како сам био пригрљен од свих људи иза и испред камере. По раду са са колегиницом Даријом, стварно смо се сви везали и памтићу овај пројекат као један од ретких овде код нас, где су стварно сви били загрижени да испричају причу што веродостојније и некако искреније. 

Дарија: Можда био то била баш та захвланост у смислу величине или важности улоге коју ја препознајем. Као и огромне љубави коју сам имала прилику да пружим Дарији, коју играм и да се за њу заузимам, да се за њу борим. Исто тако, памтићу и повеликој лекцији и глумачкој и животној. 

Владимир Бијелић