SRPSKI „HARI POTER” OSVAJA BIOSKOPE! Glumac PREDRAG BJELJAC i reditelj MILAN TODOROVIĆ O FILMU „HAJDUK U BEOGRADU”: „Deca nam propadaju zbog mobilnih telefona”, a evo šta kažu o krimi-serijama
Film „Hajduk u Beogradu”, koji je režirao Milan Todorović, stigao je u bioskope širom zemlje, a priča novog domaćeg ostvarenja prati Gligorija Pecikozu Hajduka i njegovu družinu iz VIII 5.
Reč je o prvoj ekranizaciji kultnog romana Gradimira Stojkovića koji je objavljen 1985. godine, a koja se fokusira na dečaka koji se iz manjeg mesta, zajedno sa svojim roditeljima, doselio u Beograd i pred kojim su postavljeni novi izazovi uklapanja u društvo. Prema rečima reditelja Milana Todorovića, današnjoj digitalnoj omladini neće biti teško da razume muke glavnog, ali i ostalih junaka - osnovnoškolaca, koji su smešteni u osamdesete godine, jer je priča univerzalno postavljena tako da može da se odvija i u sadašnjici.
– Apsolutno je sve isto kao što je možda bilo pedesetih i šezdesetih godina i mislim da deca, u kojoj god epohi bila smeštena, prolaze slične, ako ne i iste probleme. Digitalna tehnologija ne utiče mnogo na njihove probleme, već na to kako se neki odnosi odvijaju i rešavaju. Teme koje ovaj film obrađuje su odnosi sa roditeljima, nastavnicima, drugarima, devojkom, ali i odnos prema školi, sportu – kazao je Todorović za naš list, dodajući da je, ipak, celoj starijoj ekipi bilo zanimljivo da se vrate u osamdesete. – Bilo je mnogo lepo, posebno zbog toga što smo svi zamišljali da smo u osamdesetima, a mislim da je i mlađima bilo lepo da budu deo te atmosfere. Najteže je bilo producentima da pronađu lokacije koje mogu da ilustruju osamdesete. Naći te bitne lokacije, a da možemo da ih iskoristimo, bilo je na ivici nemogućeg. Ne postoji nijedan deo Beograda koji izgleda isto. Čak i kada pomislimo na neka mesta poput Kalemegdana, to ipak ne može da prikaže tu epohu.
Reditelj je, inače, dobio ekskluzivno pravo na ekranizaciju dela Gradimira Stojkovića, koji je do pred smrt bio uključen u ceo proces ovog projekta. Kako nam je Todorović rekao, Hajduk, kojeg je Gradimir napisao, je među različitim generacijama toliko popularan u Srbiji da bi mogao da ga izjednači sa fenomenom Harija Potera na svetskom nivou. Međutim, nije želeo da ga tek tako „prepriča” filmskim jezikom.
– Ova knjiga je lektira u školi, ali smo mi dovoljno izmenili film da ko bude gledao samo film, a nije čitao knjigu, može da pogreši kada bude odgovarao tu lektiru. Tako da ovo im neće biti zamena za lektiru, nego samo dopuna – kazao je reditelj.
Glavne uloge u filmu poverene su Todoru Jovanoviću, Sofii Trifunović, Andreju Kostjukovu, Veri Ćetković, ali i Slobodi Mićalović i Draganu Mićanoviću. U glumačkoj podeli je i Predrag Bjeljac, kojem je dodeljen lik nastavnika tehničkog.
– Više ne postoji OTO u školama, a sećam se, mi smo imali i domaćinstvo. Taj profesor, bez obzira na to što je minijaturna uloga, jeste neki spoj svih mojih profesora. Verujem da je svaki od nas glumaca, koji smo igrali profesore, imao neke svoje čuvene profesore iz osnovne i srednje škole po kojima je kreirao lik. Ovo je napisano dobro, to je bitno. A kada je napisano dobro onda to nije teško igrati – istakao je Bjeljac u razgovoru za „Dnevnikov” TV magazin i dodao da mu se odmah dopala ideja da se snima jedan ovakav film, ali i da sarađuje sa Milanom Todorovićem.
Junak koji je večno živ
Reditelj ovog ostvarenja Milan Todorović kazao nam je i da film može da dobije svoj nastavak u vidu novog ostvarenja za bioskope ili kroz seriju, ali isključivo po daljim knjigama koje je Gradimir Stojković napisao.
– Prva sledeća bi bila „Hajduk na Dunavu”. Gradimir je želeo da se te knjige čitaju hronološki, iako ih on nije pisao tim redosledom. Ja sam, dok je bio živ, pričao sa njim o tome i, naravno, hteo je prvo da vidi kako će izgledati ovaj film, ali je bio jako raspoložen da se sve knjige ekranizuju. Zanimljivo je da on nikada nije hteo da napiše desetu knjigu, jer bi ona bila poslednja, hteo je da ostane tako da Hajduk zauvek ostane da živi, da nema konačan kraj – kazao je Todorović.
Glumac je istakao i da je, dok su njegove ćerke odrastale, i sam poželeo da pročita roman Gradimira Stojkovića.
– Hteo sam i ja da vidim šta to čitaju pa da eventualno o tome popričamo da ne bi bile toliko „digitalne”, već da se vratimo nekim korenima. Mislim da nam deca stravično propadaju zbog mobilnih telefona, Tiktokova i ostalih gluposti, a da preskaču ono najvažnije, a to je literatura – kazao je Predrag Bjeljac. – Ja ne mogu da se pohvalim da sam nešto strašno mnogo čitao, ali jesam, a sada, bogami, mislim da su deca veoma ugrožena zbog toga što ne čitaju. Danas je sve skraćeno, prepričano. Nisam pristalica digitalnih knjiga. Više od 30 godina sam živeo u Češkoj, a tamo je potpuno druga kultura. Tamo ljudi i dalje čitaju knjige. Kod nas na autobuskoj stanici ljudi puše cigarete, a kod njih čitaju knjige. I čuveni „Hari Poter”, u kojem sam igrao profesora Igora Karkarofa, svu slavu duguje knjigama. Ti filmovi su nastali kao proizvod knjiga. Ja danas idem po nekim specijalnim događajima u vezi sa tim filmom širom sveta i srećem se sa fanovima „Harija Potera” i vidim da su to ozbiljni ljubitelji knjiga.
Kako je dalje istakao, srećan je, ipak, što baš ovu knjigu deca rado čitaju pa je danas po njoj snimljen i jedan domaći film.
– Ja mislim da ovaj film zaslužuje ogroman uspeh. Kada bismo imali bar dva ovakva godišnje, srpska kinematografija bi bila spašena, ali, krenuli smo da snimamo i hvala Milanu što se zainteresovao za ovakve filmove jer je to veoma bitno – objasnio je glumac. – Mi smo mala zemlja i zaslužujemo da nam kinematografija bude što različitija i šira. Prošle godine sam snimao naučno-fantastični film - srpski na engleskom jeziku. To će da bude revolucionarno, a takva je bila i „Crna svadba” kada se pojavila. Svaki dečiji film, pogotovo, je jako dragocen. Nemamo mi tu tradiciju. U vreme Jugoslavije više su se dečiji filmovi radili u Zagrebu, nego kod nas.
Sa njim je saglasan i reditelj Milan Todorović koji je kazao da problem leži, možda u tome što je srpska kinematografija najčešće okrenuta socijalnim temama i krimi-pričama.
– Sva sreća pa je Filmski centar Srbije pre nekih sedam godna pokrenuo konkurs za dečiji film i onda se tu ukazala prilika da se razvija ovaj žanr koji mislim da je baš nedostajao našoj kinematografiji. Takvih filmova je bilo mnogo nekada, sećamo ih se svi. Drago mi je što je „Hajduk u Beogradu” prvi koji je na tom konkursu dobio novac za snimanje. Malo je potrajalo dok smo ga snimili, ali mislim da je vredelo. Ideja je bila da se zaista ta knjiga, koja je uzor mnogim generacijama, prenese na filmsko platno i da se sačuva duh koji sa sobom nosi. Želeli smo i da je nekako prilagodimo da mogu i roditelji da ga gledaju sa decom i da ovo postane jedan porodični, a ne dečiji film – zaključio je reditelj.
Vladimir Bijelić
