ZLATOMIR ZAGORČIĆ OKONČAO TREĆI TRENERSKI MANDAT U SLAVIJI IZ SOFIJE: Želim povratak u srpski fudbal

Karijeru je na domaćoj sceni gradio u Kabelu i RFK Novi Sad, da bi potom prešao u bugarski tim Liteksa iz Loveča, za koji je nastupao u dva navrata, punih pet sezona. Dobre partije na mestu štopera, već posle šest meseci preporučile su ga reprezentaciji našeg istočnog suseda, za koju je nastupio u 23 zvanične i još dosta neoficijelnih utakmica. 

Bio je s Bugarskom učesnik Evropskog prvenstva 2004. godine u Portugaliji, a poslednji nastup ubeležio je protiv selekcije Italije. Trag je ostavio i u švajcarskom Luganu, za koji je nastupao  tokom dve sezone, da bi  karijeru okončao u RFK Novi Sad, 2005. godine.

U trenerskim vodama debitovao je u Vojvodini 2012, a potom je vodio „njegov“ Liteks, Donji Srem i, ponovo, ekipu Vojvodine. Iz drugog mandata kod navijača Novosađana ostao je zapamćen po tome što je vodio ekipu u Torinu, 2015. godine, kada je „stara dama“ senzacionalno savladala italijansku Sampdoriju sa 4:0. Nakon razlaza s crveno-belima, Zagorčić se vratio u Bugarsku i, tokom minulih više od osam godina, predvodio tim Slavije iz Sofije.

– Činio sam to u tri navrata, s manjim prekidima, a pre mesec dana smo se definitivno razišli klub iz Sofije i ja – rekao je Zagorčić. – Učinilo smo to sporazumno i rastali smo se na najlepši način. Jednostavno, došlo je do zasićenja, rešio sam da se vratim kući u Novi Sad i da, što mi je najvažnije, budem više s porodicom. U proteklih mesec dana lepo sam se odmorio od fudbalskih obaveza, ali, pošto je to moja profesija, počeo sam da razmišljam, ako se ukaže prilika, da se vratim u srpski fudbal. Od posla ne odustajem i nadam se da će se uskoro pojaviti mogućnost da preuzmem neki klub iz Srbije.

Nije mogao popularni Zagi da se ne seti onog 30. jula 2015. godine i Torina, kada je, s njim na čelu, Vojvodina ostvarila fenomenalnu pobedu nad Sampdorijom.

– To je bilo nešto fantastično, za čitav život, jer smo pobedili, kasnije i eliminisali, finansijski mnogo moćniju ekipu iz Đenove. Bila je to naša apsolutno zaslužena pobeda, mogli smo taj ciklus kvalifikacija i mnogo bolje da završimo, ali su se u to vreme u Vojvodini dešavale svakojake stvari i ubrzo sam smenjen, iako smo u tom trenutku bili prvoplasirani na prvenstvenoj tabeli. Ni na kog se ne ljutim, trudim se da pravim rezultate tamo gde radim i biće tako i ubuduće.

O tome koliko prati srpski klupski fudbal, naš sagovornik je rekao:

– Do sada sam više bio okrenut bugarskom prvenstvu, jer sam tamo radio, a od kada sam se vratio, uživo sam pogledao susrete Vojvodine s Crvenom zvzedom i IMT-om i gomilu TV prenosa. Uverio sam se ponovo da je fudbal čudna igra, u kojoj statistika ne govori o tome da li si, ili nisi, zaslužio da pobediš u nekom susretu. U svakom slučaju, neke stvari koje su se mi dogodile u porodici, uticale su na moju nervozu i želju da se vratim kući. Sada sam ovde i nadam se da sam napravio pravi potez – zaključio je Zlatomir Zagorčić.