ЗЛАТОМИР ЗАГОРЧИЋ ОКОНЧАО ТРЕЋИ ТРЕНЕРСКИ МАНДАТ У СЛАВИЈИ ИЗ СОФИЈЕ: Желим повратак у српски фудбал

Каријеру је на домаћој сцени градио у Кабелу и РФК Нови Сад, да би потом прешао у бугарски тим Литекса из Ловеча, за који је наступао у два наврата, пуних пет сезона. Добре партије на месту штопера, већ после шест месеци препоручиле су га репрезентацији нашег источног суседа, за коју је наступио у 23 званичне и још доста неофицијелних утакмица. 

Био је с Бугарском учесник Европског првенства 2004. године у Португалији, а последњи наступ убележио је против селекције Италије. Траг је оставио и у швајцарском Лугану, за који је наступао  током две сезоне, да би  каријеру окончао у РФК Нови Сад, 2005. године.

У тренерским водама дебитовао је у Војводини 2012, а потом је водио „његов“ Литекс, Доњи Срем и, поново, екипу Војводине. Из другог мандата код навијача Новосађана остао је запамћен по томе што је водио екипу у Торину, 2015. године, када је „стара дама“ сензационално савладала италијанску Сампдорију са 4:0. Након разлаза с црвено-белима, Загорчић се вратио у Бугарску и, током минулих више од осам година, предводио тим Славије из Софије.

– Чинио сам то у три наврата, с мањим прекидима, а пре месец дана смо се дефинитивно разишли клуб из Софије и ја – рекао је Загорчић. – Учинило смо то споразумно и растали смо се на најлепши начин. Једноставно, дошло је до засићења, решио сам да се вратим кући у Нови Сад и да, што ми је најважније, будем више с породицом. У протеклих месец дана лепо сам се одморио од фудбалских обавеза, али, пошто је то моја професија, почео сам да размишљам, ако се укаже прилика, да се вратим у српски фудбал. Од посла не одустајем и надам се да ће се ускоро појавити могућност да преузмем неки клуб из Србије.

Није могао популарни Заги да се не сети оног 30. јула 2015. године и Торина, када је, с њим на челу, Војводина остварила феноменалну победу над Сампдоријом.

– То је било нешто фантастично, за читав живот, јер смо победили, касније и елиминисали, финансијски много моћнију екипу из Ђенове. Била је то наша апсолутно заслужена победа, могли смо тај циклус квалификација и много боље да завршимо, али су се у то време у Војводини дешавале свакојаке ствари и убрзо сам смењен, иако смо у том тренутку били првопласирани на првенственој табели. Ни на ког се не љутим, трудим се да правим резултате тамо где радим и биће тако и убудуће.

О томе колико прати српски клупски фудбал, наш саговорник је рекао:

– До сада сам више био окренут бугарском првенству, јер сам тамо радио, а од када сам се вратио, уживо сам погледао сусрете Војводине с Црвеном звзедом и ИМТ-ом и гомилу ТВ преноса. Уверио сам се поново да је фудбал чудна игра, у којој статистика не говори о томе да ли си, или ниси, заслужио да победиш у неком сусрету. У сваком случају, неке ствари које су се ми догодиле у породици, утицале су на моју нервозу и жељу да се вратим кући. Сада сам овде и надам се да сам направио прави потез – закључио је Златомир Загорчић.