ТАДЕЈ ПОГАЧАР ИСПИСАО ИСТОРИЈУ: Словенац пети пут освојио Тур д'Франс!
Тадеј Погачар поново је исписао странице историје бициклизма.
Словеначки ас пети пут у каријери освојио је Тур д’Франс, најпрестижнију бициклистичку трку на свету, чиме се изједначио са највећим легендама овог спорта.
Словеначки ас је сигурно завршио последњу, 21. етапу у Паризу и тако одбранио велику предност у генералном пласману. Трку је завршио са 6 минута и 26 секунди предности у односу на Белгијанца Ремка Евенепула. Словенац је издоминирао и показао супериорност од првог до последњег дана једног од најпрестижнијих догађаја у свету спорта.
Овим тријумфом Погачар је постао тек пети бициклиста у историји који је освојио пет титула на "Старој дами".
Пре њега су то успели само највећи великани овог спорта – Французи Жак Анкетил (1957, 1961–1964) и Бернар Ино (1978, 1979, 1981, 1982, 1985), Белгијанац Еди Меркс (1969–1972, 1974) и Шпанац Мигел Индураин (1991–1995).
Ипак, оно што већ сада издваја Словенца у односу на поменуте легенде бициклизма јесте и то што су поједини свесни тога да је Погачар већ сада најбољи свих времена. Легендарни Меркс је уочи последње етапе, која је на неки начин само "почасни круг" за победника, истакао да Тадеј не да нема конкуренцију, већ да врло лако наредне године може да постане први и једини који ће у календарској години да покори сва три Гранд Тура.
Колико је Погачар зарадио тријумфом
Тадеј Погачар најплаћенији је бициклиста данашњице, али мултимилионером га чини новац који добија од свог тима УАЕ, као и спонзора.
Премије на бициклистичким тркама, па и оним највећим попут Тур д’Франса, испод су нивоа спорта који планета обожава, а нарочито Западна Европа. Петим тријумфом на Туру, Погачару је припао највећи део колача од укупно 2,3 милиона евра колико је износио наградни фонд ове сезоне. То је фонд за све момке који су прешли 3.250 километара током 21 дана вожње, а било их је 184 првог дана. Победнику најпрестижније трке на свету припада 500.000, другопласираном (Ремку Евенепулу) 200.000, док је трећепласирани (Исак Дел Торо) зарадиио 100.000 евра. Победници појединачних етапа добијали су додатних 11.000, другопласирани на етапи 5.500, а трећепласирани 2.800 евра. То значи да је Погачар тријумфом у генералном пласману, са још пет етапних победа, зарадио 555.000 евра, с тим да ће му бити одбијен порез од те суме. Грубо, понеће кући половину укупне освојене награде.
Словенац је пре две године потписао највећи уговор у историји бициклизма са тимом иза којег стоје Уједињени Арапски Емирати, према којем до 2030. неће зарађивати мање од осам милиона евра годишње. Међутим, ту су разни бонуси за разне успехе током сезоне, које Погачар у великој мери „активира“ победама на највећим тркама, али и светским првенствима, једнодневним „класицима“, као и обарањем рекорда. Тако је прошле сезоне „напуцао“ зараду из уговора са УАЕ на 12 милиона евра, а ове би могао да пробије узме и више.
Наравно, има и оних који сматрају да и даље неко може да угрози момка из Кланеца, да му има равног и да може да се такмичи с њим. Биће и оних што ће употребити чувену "шта би било, кад би било", односно да Јонас Вињегор није доживео тежак пад и мора да напусти Тур далеко пре краја. Међутим, такви заборављају шесту етапу у којој је Погачар демонстрирао силу и кренуо страховито на планинском успону, док ј Данац само одмахнуо руком и показао да не може да прати темпо, па слободно може да се каже, најбољег бициклисте у историји. Није му могао ни Ремко Евнепул ништа, јер је она његова победа инцидент у којем је само лоша комуникација Емирејтса пресудила да Белгијанац однесе победу.
Оно што ће остати записано је сте да је Погачар ове године срушио рекорд пењања на Алпе, на 17 етапа носио жуту мајицу, уписао пет етапних победа и најавио његову страховладу, која ће се наставити, јер пред њим је барем још пет година врхунске вожње (под условом да га здравље послужи). Може да се иде још даље у разлагање чинилаца и тврди како је Погачар убедљиво најплаћенији у овом спорту.
Ипак, оно што Погачаров успех чини посебним јесте начин и тренутак у којем је стигао до историје. Словенац је пети Тур освојио са само 27 година, много раније него већина легенди са којима се сада налази у истом друштву. Погачар је до својих победа долазио на различите начине, али оно што га посебно издваја јесте стил вожње – нападачки, храбар и без калкулисања. За разлику од многих шампиона који су доминирали захваљујући специјализацији за одређене терене, Словенац је показао невероватну свестраност. Подједнако је опасан на успонима, у вожњи на хронометар и у завршницама етапа, због чега се већ сада с разлогом сматра једним од највећих бициклиста свих времена.
Са пет освојених Тур д’Франсова његово име је већ заувек уписано међу легенде, а с обзиром на године и форму, остаје питање колико ће још граница померити у наставку каријере. Оно што додатно импресионира јесте чињеница да Погачар има свега 27 година, па је јасно да би у годинама које долазе могао да нападне још бројне рекорде и постави границе које ће бити тешко достижне будућим генерацијама.
(Б92/Спорт клуб)
