(FOTO, VIDEO) MALO MESTO, VELIKE ISTORIJE U ovom selu se rodio Aleksandar Tišma, a evo po čemu je još poznato KRIJE BROJNA IZNENAĐENJA, MORATE DA GA POSETITE
Granični prelazi plus aleva paprika jednako Horgoš. To je tačna, ali nepotpuna jednačina.
U nju bi stoga trebalo dodati još i temelje crkvice iz 13. veka, imanje iz 18. veka čiji ostaci i danas srdito odolevaju vremenu, činjenicu da je Horgoš rodno mesto književnika Aleksandra Tišme, zatim idealan geografski položaj koji slovi za glavnu raskrsnicu između severozapadne i jugoistočne Evrope, dve železničke stanice (jednu koja je renovirana i u upotrebi, i drugu koja je više kao podsetnik nekog prošlog vremena), (napušteni) kaštel porodice Karas...
A ako ste još mislili da je Horgoš malo mesto, i tu se grdno varate! Jer, kako biste obišli sve znamenitosti i lepote koje ima, potrebna su vam najmanje dva sata vozikanja. Što vredi svake minute, jer ćete samo tada moći da vidite jata ždralova kako nadleću stada krava, osetite miris pečene paprike i šum vetrova koji kose po ovoj severnobačkoj ravnici.
Uskoro će se otvoriti fabrika BYD kod Segedina, što će biti najveći istraživački i proizvodni pogon u Evropi i zapošljavaće više desetina hiljada ljudi. Verujemo da će to dovesti i do veće kupovine naših praznih kuća (Robert Šoš)
– Meni je celo naše selo lepo, ljudi su fini, kulturni, vole goste, a imamo i veliku istoriju i brojne uspomene koje vredi pogledati – ističe predsednik Saveta Mesne zajednice Horgoš Robert Šoš. – Ponosni smo na naš Dom kulture koji je obnovljen pre desetak godina, sad je duplo veći, ima mnoge prostorije i civilna udruženja koja u njemu rade. To je prava višefunkcionalna zgrada sa bibliotekom, muzičkom školom, pozorišnom i bioskopskom salom, salom za treniranje, galerijom u kojoj su izložene slike horgoških umetnika... U ovom objektu je čak bila smeštena i žandarmerija za vreme migrantske krize, tako da su tu spavali i tuširali se.
Budući da Horgoš ima dva granična prelaza – 1 i 2 – kroz ovo mesto na godišnjem nivou prođe ukupno deseti miliona vozila!
– Koliko je to dobro, toliko je i loše. Prednost tih prelaza je više indirektna, jer dvestotinak naših meštana svakodnevno ide u Mađarsku da radi, ali ipak prespavaju u svom domu. To nam je naviše značilo nakon što su nam pojedine firme u okolini ugašene, zbog čega je 600 naših ljudi ostalo bez posla. Takođe, uskoro će se otvoriti fabrika BYD kod Segedina, što će biti najveći istraživački i proizvodni pogon u Evropi i zapošljavaće više desetina hiljada ljudi. Verujemo da će to dovesti i do veće kupovine naših praznih kuća – napominje Šoš, dodajući da se nekretnine i dalje kreću po realnijim cenama od oko 20.000 evra.
Kevedinka idealna za lagano vino
Kako deo horgoškog atara leži na peskovitom tlu, ono je odvajkada pogodno za vinogradarstvo, što je i doprinelo da zasađena loza odoli filokseri koja je harala ovim krajevima u 19. veku. Međutim, to nije doprinelo cvetanju ove kulture, štaviše ubrzo je bila zamenjena jabukom, a onda ponovo krenula da vaskrsava ali u minimalnim količinama.
– Danas u Horgošu ima desetak nas koji imamo vinograde na površini od pola do pet hektara – kaže Zoltan Vaš koji i sam ima jedan hektar pod vinovom lozom, od čega godišnje dobije do 4.000 litara vina. – Sada ide trend da se prave laganija vina koja imaju manje alkohola, a naša sorta kevedinka je idealna. Naravno, imamo i sve ostale sorte od frankovke, sovinjona, kaberne... Svima nam je ovo hobi, nemamo ozbiljnu proizvodnju iako nam je teren pogodan.
Oni koji vole da svoje vreme posvete lozi takođe su i članovi Vinskog viteškog reda Svetog Orbana koje dela na nivou cele opštine Kanjiža.
I sam Horgoš je idealan za privlačenje investicija, a za sada je došla firma Interšped koja će napraviti terminal za prevoz teretnih kamiona do Hamburga. U planu je i da naprave poslovne prostore, kao i odmorište za putnike.
– Na spavanju nas ima do 5.000, ali očekujemo povratak još ljudi, naročito onih koji su otišli u inostranstvo a znamo da nemaju nameru da tamo zauvek ostanu – priča naš sagovornik.
Kako bi svi meštani imali što kvalitetniji život na samom severu Vojvodine, intenzivno se radi na više frontova: redovno se asfaltiraju ulice i prave trotoari, završava se kanalizacija, obnavljaju se dečja igrališta, ulaže se u sport i školu, a plan je i da se izgradi biciklistička staza do graničnog prelaza, kao i da se podigne memorijalni park u čast Aleksandra Tišme.
– U mestu imamo i socijalni centar za ugrožene kategorije stanovništva, a uskoro treba da dobijemo i obučni centar za dobrovoljna vatrogasna društva – zaključuje Šoš.
Kad se udruže, sve se može
Život u Horgošu proteklih godina je poprilično doveden u red. Budući da su bili na udaru migrantske krize, pa samim tim i pretrpeli najveću štetu – kako materijalnu tako i socijalnu – pojedini meštani su odlučili da na takve neprilike stave tačku.
Pri Savetu Mesne zajednice tako je osnovan i Savet za bezbednost.
– I dalje skoro svakodnevno imamo akcije skupljanja migranata, jer ne dozvoljavamo da se zadržavaju u selu – ističe predsednik pomenute Komisije Fadil Puljaji. – Sada je i svest naših građana na takvom nivou da, kad god ih i primete ili im je nešto sumnjivo, prijave nam. Ranije nismo mogli ni da uđemo u prodavnicu od migranata, a da ne pričamo koliko su štete naneli po vikendicama, voćnjacima... Dogovorili smo se da naš Savet služi zarad bezebdnosti naših meštana, pa kakve god situacije bile u pitanju.
Tokom naše posete, videli smo tek nekoliko izbeglica i to kod našuštenih objekata u blizini graničnog prelaza.
– Takođe, osnovali smo i Komisiju za procenu seoskih kuća kako bi, oni koji su zainteresovani da ih kupe preko projekata Ministarstva za brigu o porodici, to i mogli da urade po realnoj ceni. Nama je cilj da oni dobiju te kuće i ostanu u selu – napominje Puljaji.