Kako je škotski bend FRANC FERDINAND dobio ime i zašto to nema mnogo veze sa POLITIKOM
Iako ime Franc Ferdinand odmah asocira na istoriju, atentat u Sarajevu i iskru koja je zapalila svet, priča o imenu čuvenog škotskog indi rok benda iz Glazgova mnogo je opuštenija — i, pomalo, slučajna.
Početkom 2000-ih, u trenucima kada su tek počinjali da nastupaju, članovi benda još nisu imali definitivno ime.
U moru predloga, pažnju im je privukao neobičan detalj: trkački konj po imenu Archduke Ferdinand, (Nadvojvoda Ferdinand) koji je 2001. osvojio čuvenu konjičku trku Northumberland Plate.
Čujući ime, članovi benda su zaključili da Franc ferdinand ima izuzetno jaku zvučnost — ritmično, tvrdo, upečatljivo i vizuelno efektno. Bez obzira na istorijsku težinu, ime im je “leglo”.
Istorijska senka koja je pomogla, a nije smetala
Iako je istorijski Franc Ferdinand — austrougarski prestolonaslednik — bio važna politička figura, članovi benda nisu želeli da ističu bilo kakvu političku ili istorijsku poruku u izboru imena.
Ipak, određena simbolika im je bila zanimljiva: činjenica da je smrt nadvojvode označila ogromne promene u svetu. Oni su želeli da i njihova muzika bude nešto što “drma”, “pokreće” i ostavlja snažan utisak. U tom kontekstu, spektakularno, dramatično ime delovalo je kao dobar izbor — ali više u umetničkom nego u istorijskom smislu.
Zašto je ime postalo savršeno?
Kada se bend probio na međunarodnu scenu, pokazalo se da je ime Franz Ferdinand prava blagodet — lako se pamti, odmah upada u uvo, ima vizuelnu prepoznatljivost i nosi dozu mistike. Umesto da ljudi pomisle na udžbenike istorije, počeli su da povezuju ime sa hitovima kao što su Take Me Out, Do You Want To i The Dark of the Matinée.
Tako je Franc Ferdinand postao primer kako jedno istorijski obojeno ime za jedan bend može da postane simbol moderne rok energije — a sve zato što je, jednostavno, zvučalo dobro.
Podsetimo, Franc Ferdinand Habzburški (1863–1914) bio je austrougarski nadvojvoda i prestolonaslednik carevine. Smatran je reformatorom unutar Habzburške monarhije i zalagao se za preuređenje države, što bi uticalo i na položaj južnoslovenskih naroda.
Njegova poseta Sarajevu 28. juna 1914. bila je kobna — tog dana je Gavrilo Princip, pripadnik organizacije „Mlada Bosna“, izvršio atentat na nadvojvodu i njegovu suprugu Sofiju.
Atentat u Sarajevu postao je okidač za niz diplomatskih reakcija evropskih sila, što je dovelo do izbijanja Prvog svetskog rata.