Како је шкотски бенд ФРАНЦ ФЕРДИНАНД добио име и зашто то нема много везе са ПОЛИТИКОМ
Иако име Франц Фердинанд одмах асоцира на историју, атентат у Сарајеву и искру која је запалила свет, прича о имену чувеног шкотског инди рок бенда из Глазгова много је опуштенија — и, помало, случајна.
Почетком 2000-их, у тренуцима када су тек почињали да наступају, чланови бенда још нису имали дефинитивно име.
У мору предлога, пажњу им је привукао необичан детаљ: тркачки коњ по имену Archduke Ferdinand, (Надвојвода Фердинанд) који је 2001. освојио чувену коњичку трку Northumberland Plate.
Чујући име, чланови бенда су закључили да Франц фердинанд има изузетно јаку звучност — ритмично, тврдо, упечатљиво и визуелно ефектно. Без обзира на историјску тежину, име им је “легло”.
Историјска сенка која је помогла, а није сметала
Иако је историјски Франц Фердинанд — аустроугарски престолонаследник — био важна политичка фигура, чланови бенда нису желели да истичу било какву политичку или историјску поруку у избору имена.
Ипак, одређена симболика им је била занимљива: чињеница да је смрт надвојводе означила огромне промене у свету. Они су желели да и њихова музика буде нешто што “дрма”, “покреће” и оставља снажан утисак. У том контексту, спектакуларно, драматично име деловало је као добар избор — али више у уметничком него у историјском смислу.
Зашто је име постало савршено?
Када се бенд пробио на међународну сцену, показало се да је име Franz Ferdinand права благодет — лако се памти, одмах упада у уво, има визуелну препознатљивост и носи дозу мистике. Уместо да људи помисле на уџбенике историје, почели су да повезују име са хитовима као што су Take Me Out, Do You Want To и The Dark of the Matinée.
Тако је Франц Фердинанд постао пример како једно историјски обојено име за један бенд може да постане симбол модерне рок енергије — а све зато што је, једноставно, звучало добро.
Подсетимо, Франц Фердинанд Хабзбуршки (1863–1914) био је аустроугарски надвојвода и престолонаследник царевине. Сматран је реформатором унутар Хабзбуршке монархије и залагао се за преуређење државе, што би утицало и на положај јужнословенских народа.
Његова посета Сарајеву 28. јуна 1914. била је кобна — тог дана је Гаврило Принцип, припадник организације „Млада Босна“, извршио атентат на надвојводу и његову супругу Софију.
Атентат у Сарајеву постао је окидач за низ дипломатских реакција европских сила, што је довело до избијања Првог светског рата.