STUBOVI IZRONILI IZ MAGLE Četvrti most već u najavi novi simbol grada i veza sa Fruškogorskim koridorom RASTEREĆENJE SAOBRAĆAJA STIŽE KRAJEM 2026. (FOTO/VIDEO)
Četvrti novosadski most – dugo očekivani drumsko-biciklistički most preko Dunava – gradi se u nastavku Bulevara Evrope ka Sremskoj Kamenici.
Ovaj infrastrukturni projekat konačno je u fazi realizacije posle decenija planiranja, uz punu podršku države. Novi most povezaće bačku i sremsku obalu Dunava, spajajući Bulevar Evrope na novosadskoj strani sa Karađorđevom ulicom i obilaznicom kod Sremske Kamenice. Pored kolovoza, most će imati odvojene staze za pešake i bicikliste, čime će doprineti boljoj urbanoj mobilnosti.
Lokacija i povezanost sa Fruškogorskim koridorom
Četvrti most se strateški uklapa u širu saobraćajnu mrežu. Predviđen je kao deo zapadne obilaznice oko Novog Sada i biće direktno povezan sa Fruškogorskim koridorom – novim brzim putem koji tunelom kroz Frušku goru spaja auto-put E75 (kod Novog Sada) sa auto-putem E70 (Ruma). Na sremskoj strani, most će izlaziti na veliku kružnu raskrsnicu u Sremskoj Kamenici koja obezbeđuje vezu ka obilaznici oko Sremske Kamenice, putu za Beočin i dalje ka Fruškogorskom koridoru. Tako će se preko novog mosta grad direktno povezati sa auto-putevima za Rumu, Šabac, Loznicu i druge pravce, što je važno za brži tranzit i razvoj privrede u regionu.
Nova saobraćajnica rasteretiće postojeću mrežu u gradu i preusmeriti tranzit van centra. Važno je da preko četvrtog mosta neće saobraćati teški kamioni – teretni tranzit biće preusmeren na Fruškogorski koridor – pa će most uglavnom koristiti putnička vozila i lakši saobraćaj. Time će se smanjiti habanje kolovoza i produžiti vek konstrukcije, uz povećanu bezbednost za sve učesnike u saobraćaju.
Tehničke karakteristike mosta
Most je projektovan kao moderna kombinovana konstrukcija tipa ekstrados (hibrid betonskog segmentnog mosta sa kablovima) koja može da podnese gradski i prigradski saobraćaj narednih decenija. U nastavku su navedene najvažnije tehničke karakteristike četvrtog novosadskog mosta:
Ukupna dužina: oko 2,5 – 2,6k m, računajući prilazne vijadukte, dok glavni raspon preko Dunava iznosi 880 m. Preko petrovaradinske strane most prelazi i preko rukavca (Šodroš) bez dodatnih stubova u vodi, omogućavajući razvoj planirane marine na Ribarskom ostrvu.
Širina mosta: oko 29–30 metara, dovoljno za četiri saobraćajne trake (po dve u oba smera), uz obostrane pešačke i biciklističke staze širine ~2 m.
Nosna konstrukcija: izvedena sa tri pilona (stubna tornja) visine oko 30 metara, sa po 11 kosih zatega (kablova) upareno postavljenih na svakom pilonu radi dodatne stabilnosti. Ovakav dizajn sa relativno niskim pilonima (ekstrados) smanjuje vizuelni uticaj na okolinu, a ipak obezbeđuje potrebnu nosivost konstrukcije.
Projektovana brzina: 80 km/h, što znači da će most funkcionisati kao gradska brza saobraćajnica. Zbog bezbednosti i konstrukcije, teški teretnjaci neće koristiti ovaj most, već će zaobići grad preko novog koridora.
Biciklističke rampe: Predviđena je izgradnja posebnih rampi koje povezuju most sa obalnim rekreativnim stazama. Dva para rampi omogućiće biciklistima i pešacima silazak sa mosta ka šetalištima ispod – jedan na petrovaradinskoj strani (kod kružnog toka za Ribarsko ostrvo/Kameničku adu), a drugi na novosadskoj strani (kod spoja sa nasipom i budućom međunarodnom biciklističkom trasom duž Dunava). Ovo garantuje potpunu integraciju mosta u gradski pešačko-biciklistički sistem.
Prilazne saobraćajnice i kružne raskrsnice
Izgradnja mosta podrazumeva i značajne radove na prilaznim putevima kako bi se novi most učinkovito povezao sa gradskom mrežom u Novom Sadu i okolini. Bulevar Evrope je produžen od postojećeg kraja (kod kružnog toka sa Bulevarom patrijarha Pavla) do obale Dunava, u dužini od oko 1,13 km. Na toj novoj deonici izgrađene su dve nove kružne raskrsnice u urbanom delu grada – kod ukrštanja sa ulicama Heroja Pinkija i 1300 kaplara, kao i sa ulicom Sime Matavulja. Ovi kružni tokovi olakšaće uključenje/isključenje sa mosta i rasteretiti obližnje raskrsnice.
Na sremskoj strani gradi se velika kružna raskrsnica u Sremskoj Kamenici, na mestu gde most silazi sa visine. Ta raskrsnica će imati odvojene trake za desna skretanja u svim smerovima i povezaće most sa Karađorđevom ulicom (pravac ka centru Sremske Kamenice), putem ka Beočinu i novom obilaznicom oko Sremske Kamenice koja vodi ka Fruškogorskom koridoru. Sve ove petlje i kružni tokovi osmišljeni su da omoguće nesmetan protok vozila sa mosta na okolne puteve, bez stvaranja uskih grla.
Prema planu projekta, most je u direktnom ili neposrednom kontaktu sa ukupno pet kružnih raskrsnica. Nove kružne raskrsnice, pored pomenutih u gradu, uključuju i onu na prilazu ka Ribarskom ostrvu na novosadskoj obali. Ukupno se gradi oko 3,2 km novih saobraćajnica koje povezuju most, uz rekonstrukciju oko 3,75 km postojećih puteva radi bolje povezanosti mreže. Ovi prateći radovi odvijaju se paralelno sa gradnjom mosta, kako bi nakon završetka ceo sistem bio odmah spreman za upotrebu.
Izvođači radova, investitori i vrednost projekta
Realizaciju ovog kapitalnog projekta predvodi kineska kompanija CRBC (China Road and Bridge Corporation), koja je angažovana kao projektant i glavni izvođač radova. JP „Koridori Srbije“ nastupa kao formalni investitor i koordinator u ime države. Ukupna vrednost investicije procenjena je na oko 175,5 miliona evra, koju zajednički finansiraju Republika Srbija i Autonomna Pokrajina Vojvodina, uz podršku kineskih partnera. Kineska strana obezbedila je povoljne kredite i predfinansiranje dela radova, čime je smanjeno trenutno opterećenje budžeta Srbije.
Projekat nosi epitet projekta od nacionalnog značaja, što potvrđuje i uključenost najviših državnih organa. Saradnja između lokalne samouprave, republičkih vlasti i stranih partnera ocenjena je kao izuzetno dobra, pa je Novi Sad dobio priliku da ostvari ovaj dugo priželjkivani infrastrukturni poduhvat.
Vremenski okvir izgradnje (početak i planirani završetak)
Zvanični početak radova na četvrtom mostu usledio je početkom 2023. godine, nakon potpisivanja ugovora i dobijanja svih potrebnih dozvola. Gradilište je otvoreno u februaru 2023.
Trenutne procene sugerišu da bi most mogao biti spojen i završen do kraja 2026. godine, paralelno sa kompletiranjem novosadske obilaznice. Ukoliko se održi postojeći tempo gradnje, Novi Sad bi krajem 2026. trebalo da dobije savremeni novi most na Dunavu. Ovo pomeranje roka osiguraće da most bude pušten u saobraćaj istovremeno sa Fruškogorskim koridorom, čime će celokupan sistem profunkcionisati u punom kapacitetu od samog otvaranja.
Napredak radova i izazovi na gradilištu
Radovi na terenu napreduju intenzivno tokom 2024. i 2025. godine. Do leta 2025. izvedeni su najzahtevniji temelji i podizanje stubova, a iznad reke su počeli da se spajaju segmenti buduće konstrukcije. Pre početka izgradnje glavnog raspona, timovi su morali da stabilizuju tlo: priobalje Dunava kod Novog Sada je močvarno i sa visokom podzemnom vodom, pa je pod svaki pilon pobijeno oko 37 šipova prečnika ~1,5 m i dužine ~37 m kako bi se došlo do čvrste podloge. Ovi duboki temelji obezbedili su stabilnost za masivne stubove mosta.
Da bi se omogućio rad i u rečnom koritu a da ne dođe do ometanja plovidbe Dunavom, izgrađena je mreža privremenih prilaznih puteva i montažnih mostova oko gradilišta. Tri segmenta pomoćnog čeličnog mosta ukupne dužine 838 m izgrađena su preko rukavca Šodroš i do glavnog toka reke. Ova privremena konstrukcija omogućila je dopremu teške mehanizacije i materijala direktno do mesta budućih stubova u reci, pri čemu nijedan segment nije postavljen na glavni plovni put Dunava. Nakon završetka glavnih radova, privremeni mostovi biće demontirani, a rečno korito u potpunosti vraćeno u prvobitno stanje.
Tokom izgradnje timovi su se susreli i sa drugim izazovima. Letnji talasi vrućine 2023. i 2024. godine (temperatue preko 35–40°C) pretile su da uspore radove, posebno pri betoniranju konstrukcije. Izvođač je zato organizovao rad u ranim jutarnjim i večernjim satima, uz hlađenje sveže postavljenog betona, kako tropske vrućine ne bi zaustavile napredak. Na samom gradilištu CRBC je postavio i mobilnu fabriku betona (na prostoru starog brodogradilišta), što je omogućilo brzu isporuku svežeg betona u kontrolisanim uslovima. Ove mere doprinele su da se radovi odvijaju kontinuirano uprkos klimatskim neprilikama.
Ni društveni izazovi nisu zaobišli projekat. Krajem 2022. i početkom 2023. gradilište su povremeno blokirali ekološki aktivisti protestujući zbog prolaska mosta kroz priobalnu šumu Šodroš. Aktivisti su zahtevali obustavu ili izmeštanje radova zbog zabrinutosti za životnu sredinu (seča drveća, narušavanje staništa ptica. Ove akcije izazvale su kratkotrajna kašnjenja, ali prema zvaničnim stavovima vlasti protesti nisu uspeli da zaustave realizaciju važnog projekta. Nakon smirivanja situacije, uvedene su dodatne mere obezbeđenja na gradilištu i sprovedene određene ekološke mere ublažavanja – presađeno je nekoliko zaštićenih stabala sa trase i planirano formiranje “zelene zone” uz budući most kako bi se očuvao pojas priobalne vegetacije. Time je postignut kompromis da se izgradnja nastavi uz veću brigu o okolini.
Rasterećenje saobraćaja i benefiti za građane
Stručnjaci predviđaju da će četvrti most doneti značajno rasterećenje saobraćaja u Novom Sadu. Procene su da će novi most smanjiti opterećenje Mosta slobode za oko 40%, dok bi saobraćaj preko starog Varadinskog mosta mogao biti i prepolovljen. Samim tim, veliki deo tranzitnog saobraćaja koji je do sada prolazio kroz gradske ulice (poput Bulevara oslobođenja) preusmeriće se na novu rutu. To znači manje gužvi, kraće vreme putovanja kroz grad, ali i smanjenje zagađenja vazduha usled manje kolone vozila u stajanju. Prema projekcijama Ministarstva građevinarstva, uštede goriva zahvaljujući kraćim rutama i manjim zastojima iznosiće oko 750.000 evra godišnje, što direktno govori o ekonomskom efektu novog mosta.
Gradnja glavnih stubova četvrtog mosta – novi most menja panoramu Novog Sada i obećava značajno rasterećenje saobraćaja preko Dunava.
Za građane Novog Sada, a posebno stanovnike Sremske Kamenice i okolnih naselja na sremskoj strani, ovaj most imaće ogroman svakodnevni značaj. Dobija se alternativna veza sa gradom koja će skratiti putovanje i eliminisati zavisnost od jednog prelaza. Trenutno sav saobraćaj između Sremske Kamenice i Novog Sada uglavnom ide preko Mosta slobode; novi most će otvoriti dodatni pravac ka zapadnom delu grada (Telep, Novo naselje, Veternik), što znači da će stanovnici tih delova brže stići jedni do drugih.
Most će ujedno poboljšati povezanost industrijskih zona i poslovnih centara sa sremskom stranom. Brža veza ka auto-putevima E70/E75 preko Fruškogorskog koridora značajna je i za privlačenje investicija – kompanije će lakše distribuirati robu, a Novi Sad postaje logistički pristupačniji čitavoj zemlji. Takođe, očekuje se porast vrednosti nekretnina na sremskoj strani i podsticaj razvoju Sremske Kamenice, pošto će most smanjiti “psihološku udaljenost” od gradskog centra.
Građanima koji se kreću peške ili biciklom most donosi nove mogućnosti za rekreaciju i prevoz. Sa obzirom na to da će imati pešačko-biciklističke staze, biciklisti će moći bezbedno prelaziti Dunav ovom rutom. Kroz ranije pomenute rampe, most će se direktno povezati na šetališta duž Dunava i mrežu biciklističkih staza, uključujući i međunarodnu EuroVelo 6 rutu koja prolazi kroz Novi Sad. To znači lakši obilazak grada na dva točka i bolju rekreativnu ponudu (npr. kružne biciklističke ture oko Dunava, Ribarskog ostrva i Kameničke ade).
Novi simbol Novog Sada na pomolu
Četvrti most preko Dunava više nije samo ideja na papiru, već konkretno gradilište koje menja panoramu Novog Sada. Ovaj savremeni most će osim funkcionalnosti imati i arhitektonski pečat – piloni sa kosim zategama daće mu prepoznatljiv izgled, zbog čega ga neki već nazivaju i “kineski most” (po izvođaču radova). Nakon decenija stagnacije u izgradnji mostova, Novi Sad će uskoro postati grad sa četiri velika drumska mosta, što ga svrstava među retke sredine u regionu koje su u kratkom roku ostvarile tako značajan infrastrukturni iskorak.
Ukoliko se radovi nastave planiranom dinamikom, prvi automobili će preći novim mostom do kraja 2025. ili početkom 2026. godine, a puni saobraćajni benefiti osetiće se nakon kompletiranja celog koridora do kraja 2026. Za Novosađane to znači kvalitetniji svakodnevni život – manje vremena u saobraćaju, više alternativa za kretanje i novi ponos grada na moćnom Dunavu. Četvrti novosadski most tako će ispuniti višedecenijsku težnju grada da obe obale poveže čvršćim vezama, donoseći korist i sadašnjim generacijama i onima koje tek dolaze.