OVAJ STARI OBIČAJ VIŠE NIKO NE POŠTUJE Evo zašto se čaša ne ostavlja prazna na stolu

U tradicionalnoj srpskoj kući, posebno u danima kada se slavi ili dočekuje gost, prazna čaša na stolu nije bila sitnica — bila je upozorenje.
 

Verovalo se da prazna čaša priziva prazninu — u kući, među ljudima, u rečima. Zato su domaćice uvek pazile da se čaša napuni čim se isprazni, čak i kad gost kaže „ne treba više“.

U nekim krajevima, govorilo se:
„Neka je puna — neka stoji. Bolje da se prospe, nego da prazna gleda u kuću.“

Prazna čaša bila je simbol nedoručene reči, napola prekinutog odnosa, i nenajavljenog odlaska. Zato se uz čašu uvek nalazila i trpeza, i osmeh, i domaćinska reč.

Nije bilo važno da li je u njoj voda, rakija, sok ili vino — važno je da ne zjapi prazna, jer to, u narodnom tumačenju, znači da si nekog ili nešto zaboravio.

Posebno se na to pazilo na slavama, sahranama, badnjim večerama i krštenjima. U tim prilikama se znalo: puna čaša ne znači opijanje, nego poštovanje.

Ako bi se čaša ispila i ostala prazna, domaćin bi je okrenuo, ili napunio do pola — ne da nudi još, nego da pokaže da gost nije ostavio prazno mesto za sobom.

Danas, kad trpeze služe za slikanje, a ne za sedenje, ovaj običaj se retko pamti. Ali u kućama gde se i dalje poštuje red — prazna čaša ne ostaje dugo na stolu.

Jer, kako se kaže: „Ne pije se iz čaše, pije se iz ruke koja ti je pružila.“

Lepote Srbije/Alo.rs