ОВАЈ СТАРИ ОБИЧАЈ ВИШЕ НИКО НЕ ПОШТУЈЕ Ево зашто се чаша не оставља празна на столу

У традиционалној српској кући, посебно у данима када се слави или дочекује гост, празна чаша на столу није била ситница — била је упозорење.
 

Веровало се да празна чаша призива празнину — у кући, међу људима, у речима. Зато су домаћице увек пазиле да се чаша напуни чим се испразни, чак и кад гост каже „не треба више“.

У неким крајевима, говорило се:
„Нека је пуна — нека стоји. Боље да се проспе, него да празна гледа у кућу.“

Празна чаша била је симбол недоручене речи, напола прекинутог односа, и ненајављеног одласка. Зато се уз чашу увек налазила и трпеза, и осмех, и домаћинска реч.

Није било важно да ли је у њој вода, ракија, сок или вино — важно је да не зјапи празна, јер то, у народном тумачењу, значи да си неког или нешто заборавио.

Посебно се на то пазило на славама, сахранама, бадњим вечерама и крштењима. У тим приликама се знало: пуна чаша не значи опијање, него поштовање.

Ако би се чаша испила и остала празна, домаћин би је окренуо, или напунио до пола — не да нуди још, него да покаже да гост није оставио празно место за собом.

Данас, кад трпезе служе за сликање, а не за седење, овај обичај се ретко памти. Али у кућама где се и даље поштује ред — празна чаша не остаје дуго на столу.

Јер, како се каже: „Не пије се из чаше, пије се из руке која ти је пружила.“

Лепоте Србије/Ало.рс