(VIDEO) POČELA PRIJAVA NELEGALNIH OBJEKATA Stupio na snagu Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima SVE O LEGALIZACIJI NA JEDNOM MESTU
Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima usvojen je 22. oktobra, a od danas će građani koji žele da legalizuju svoje nekretnine to moći da urade preko onlajn obrasca.
Prijave će se primati do 8. februara 2026. godine, a podnošenje je omogućeno i u poštama. Za realizaciju novog Zakona aktiviran je poseban portal-servis Republički geodetski zavod (RGZ) - sajt pod nazivom „Svoj na svome”, na kome će građani morati da podnesu prijave za upis svojine. U roku od 45 dana od stupanja zakona na snagu, odnosno od danas, jedinice lokalnih samouprava treba da unesu svoje zoning planove u sistem. Sve prijave, podnošenje i praćenje statusa biće onlajn uz podršku lokalnih samouprava. Za pojedine kategorije građana (socijalno ugroženi, vlasnici jedine nepokretnosti, samohrani roditelji, seoska domaćinstva, porodice s troje i više dece, borci) primenjene su povoljnosti kao demografsko-socijalna mera.
Građani koji žele da legalizuju svoje nekretnine to će moći da urade preko onlajn obrasca
Za podnošenje prijave neophodno je dostaviti dokument o sticanju (ugovor ili ostavinsko rešenje) i ličnu kartu. Novi zakon omogućava evidentiranje i upis u katastar prava svojine na objektima i zemljištu ispod objekta, koji su izgrađeni bez važeće građevinske dozvole ili koji nemaju upotrebnu dozvolu. Obuhvaćeni su i infrastrukturni i pomoćni objekti, kao i objekti koji su bili predmet prethodnih, nedovršenih, postupaka legalizacije.
Dva dokumenta
Od građana se očekuje da imaju samo dva dokumenta a to je važeća lična karta i neki dokaz o osnovu sticanja, pri čemu je lepeza dokaza široka. „To može biti ugovor o kupovini, ugovor o zajedničkoj zgradi, ugovor o otkupu stana, može biti neko sudsko-vansudsko poravnanje, sudska presuda. Dakle, uvažavajući realnost da naši građani nemaju kompletnu dokumentaciju, predviđena je široka lepeza prihvatljivih dokaza koji u konačnici, kada agencija dobije prijavu, dovode do toga da se upiše nepokretnost u korist lica koje ga faktički koristi.
Naknada za legalizaciju odgovara iznosu doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, a cene se kreću od 100 do 1.000 evra, zavisno od površine objekta, dok u manjim sredinama ostaju na nivou od 100 evra.
Za realizaciju novog zakona aktiviran je poseban portal--servis Republički geodetski zavod (RGZ) – sajt pod nazivom „Svoj na svome”
Novi zakon omogućava legalizaciju objekata, odnosno posebnih delova objekata koji su bili izgrađeni suprotno zakonu, kao i onih koji su izgrađeni, odnosno radovi izvedeni bez pribavljenog rešenja o odobrenju za izvođenje radova. To važi i za objekte za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine, kao i objekte naplatnih stanica i privremenih saobraćajnica, izgrađene u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti. Mogu se legalizovati stambeni objekti kategorije A i B i privredni objekti za koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, ali je do dana stupanja na snagu ovog zakona istekao zakonski rok za pribavljanje rešenja o upotrebnoj dozvoli.
Prijave će se primati do 8. februara 2026. godine, a podnošenje je omogućeno i u poštama
Moći će i da se legalizuju i podzemne i nadzemne instalacije, odnosno infrastrukturni linijski objekti, ukoliko su predmet upisa u katastar nepokretnosti, odnosno katastar infrastrukture, oni za koje su podnosioci zahteva po ranije važećim zakonima kojima se uređivao postupak ozakonjenja odnosno legalizacije objekata, ishodovali pravnosnažno rešenje o ozakonjenju odnosno legalizaciji, a koji nisu upisani u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, objekte upisane u skladu sa odredbama Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i zemljište ispod objekta ili deo zemljišta na katastarskoj parceli na kojoj je objekat sagrađen.
Od 100 do 1.000 evra
Troškovi upisa kreću se u rasponu od 100 do 1.000 evra i zavise od površine objekta i mesta gde se nepokretnost nalazi. Od plaćanja naknade oslobođeni su: primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece Za porodične kuće i stanove, visina naknade zavisi od veličine mesta, odnosno broja stanovnika, pa u Beogradu naknada iznosi od 100 do 1.000 evra, u mestima sa više od 100.000 stanovnika naknada se kreće od 100 do 500 evra, a u mestima koja imaju od 50.000 do 100.000 stanovnika naknada je od 100 do 300 evra. U mestima sa manje od 50.000 stanovnika, naknada je fiksna i iznosi 100 evra. Za magacine, ekonomske i pomoćne objekte, kao i proizvodne pogone, naknada se određuje na osnovu površine objekta: Za objekte manje od 500 metara kvadratnih je besplatno, za objekte veće od 500 kvadrata naknada iznosi 10 evra za svaki naredni kvadratni metar preko 500 kvadrata.
Po pravilu, svi ovi objekti moraju biti izgrađeni na građevinskom zemljištu i vidljivi na satelitskim i ostalim snimcima izrađenim za teritoriju Srbije i/ili sadržani u bazi podataka koje vodi Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, odnosno Republički geodetski zavod. Zakon se primenjuje i na objekte izgrađene na poljoprivrednom ili šumskom zemljištu, ukoliko ispunjavaju i uslove iz Zakona.
