OBELEŽENA 85. GODIŠNJICA DEPORTACIJE JEVREJA IZ ZRENJANINA Sećanje na strašne patnje

Tim povodom je na Memorijalnom jevrejskom groblju, u Bašaidskoj ulici, upriličen umetnički program, uz molitvu i polaganje venaca.

U noći između 14. i 15. avgusta 1941. godine pohapšeni su preostali Jevreji u Petrovgradu, Srpskoj Crnji i Jaši Tomiću. Transport u šlepovima nacisti su sproveli 18. avgusta 1941. godine. U prvom transportu smrti poslati su stariji, a u podne, po najvećoj letnjoj žegi, deca.

„Strašne su patnje koje su preživljavali ti proterani ljudi, bez hrane i vode, u pretrpanim šlepovima, po nesnosnoj vrućini. Muškarci su u Beogradu zatvoreni u Topovske šupe i odatle sistemski vođeni na streljanje u Jajince i Jabuku, dok su žene i deca bili u logoru smrti Sajmište, gde su celu zimu moreni glađu i hladnoćom. U periodu od januara do maja 1942. godine preživeli zatočenici su ugušeni u „dušegupkama“, kamionima koji su specijalno za Jevreje dopremljeni iz Berlina“, podsećaju u Jevrejskoj opštini Zrenjanin.

Pre početka Drugog svetskog rata u Banatu je živelo 4113 Jevreja, a u Petrovgradu 1300. Ovde su imali svoju zajednicu, biblioteku, školu, sinagogu. Među najpoznatije Jevreje spadali su vrlo ugledni građani – direktor fabrike šećera Viktor Elek, hotelijeri Hari i David Kon, lekari Mor Ivanji, Imre Salgo i mnogi drugi.

Jevreji su bili prvi na udaru okupatora, najpre kroz pljačkanje radnji i kuća. Tako su 14. avgusta 1941. godine pohapšene sve one jevrejske familije koje su do tada još bile u svojim domovima. Na razne načine je samo oko stotinu Jevreja izbeglo hapšenje i deportaciju, dok ih oko 1200 zauvek nestalo. Banat je tako dobio neslavni primat, kao jedna od prvih administrativnih celina pod nacističkom vlašću, koja je postala „Judenfraj“, očišćena od Jevreja.