(FOTO) VOLONTERI IZ SUBOTICE GRADE EKOLOŠKI ŠTIT VOJVODINE Uprkos kiši i vetru, sadnja nije stala CILJ JE 120 KILOMETARA DRVOREDA

Sa lopata u rukama i sadnicama javora pred sobom, nastavili su ono što su započeli pre šest godina – misiju koja će Subotici i okolnim selima doneti zeleniju, bezbedniju i zdraviju budućnost.

Deonica Mišićevo–Bajmok postala je još jedna zelena linija odbrane u borbi protiv erozije zemljišta i klimatskih promena. Udruženje građana "Zelena oaza" okupilo je predstavnike društveno odgovornih kompanija, meštane i građane dobre volje kako bi nastavili sa podizanjem vetrozaštitnih pojaseva – projekta koji već šest godina preobražava vojvođanski pejzaž.

"Počeli smo sa nule, danas imamo 25 kilometara"

Mihajlo Ždrnja, osnivač i predsednik "Zelene oaze", sa ponosom govori o pređenom putu:

– Kada smo 2019. krenuli, niko nije verovao da će ovo prerasti u ovako veliku priču. Početkom 2020. formirali smo udruženje jer smo želeli da ekološke teme u Subotici podignem na viši nivo. Danas, šest godina kasnije, iza nas je 25 kilometara vetrozaštitnih pojaseva duž puteva u okolini grada – otkriva Ždrnja.

Brojke govore o gigantskom naporu: hiljade zasađenih sadnica, stotine volontera, brojne kompanije koje su prepoznale vrednost zelene investicije. Ali cilj je još ambiciozniji.

120 kilometara ili ništa

– Krajnji cilj je pošumljavanje čak 120 kilometara lokalnih i regionalnih putnih pravaca. Sa sadašnjim tempom, bez šire podrške, to je gotovo neizvodljivo – priznaje Ždrnja. – Nadao sam se da će lokalna samouprava, javni sektor, kompanije i volonteri u jednom talasu dobre energije zajedno ostaviti pečat koji će trajati godinama.

Fokus udruženja trenutno je na završetku preostalih 30 kilometara drvoreda na deonici Mišićevo–Bajmok, što bi kompletiralo kontinuirani zeleni koridor između ova dva mesta.

Zašto su drvoredi ključni za opstanak?

Vetrozaštitni pojasevi nisu samo estetski detalj – oni su ekološka nužnost u Vojvodini, gde severni i severozapadni vetrovi stvaraju prave probleme:

Jaki vetrovi odnose površinski sloj zemlje, uništavajući plodnost njiva. Drvoredi stvaraju prirodnu barijeru koja čuva najvrednije – plodno zemljište.

Zemljište se brže isušuje bez zaštite, što znači manje prinose i veće troškove za navodnavanje. Drveće zadržava vlagu u tlu.

Mikroklima postaje ekstremna – velike razlike u temperaturama štete usevima. Zeleni pojasevi ublažavaju ove ekstreme.

Kvalitet vazduha opada zbog prašine i zagađenja sa puteva. Lišće i krošnje filtriraju vazduh i smanjuju buku.

Biološka raznovrsnost nestaje, a sa njom i korisni insekti i ptice. Drvoredi vraćaju život u krajolik.

Kiša nije prepreka

Uprkos lošim vremenskim uslovima tokom poslednje akcije, volonteri nisu odustali. Svaki posađeni javor postao je još jedan korak ka dugoročno bezbednijoj i zelenijoj Subotici.

– Bez naših prijatelja, dugogodišnjih saradnika i društveno odgovornih kompanija, ovo ne bi bilo moguće. Hvala svima koji su svojim radom i energijom deo ove priče – poručio je Ždrnja.

"Zelena oaza" već je ostavila trag na više lokacija: deonica Subotica–Stari Žednik, Segedinski put–Palić, školska dvorišta širom grada, čak i uređenje deponije u Novom Žedniku. Plan je da se rad nastavi, posebno na potezu Stari Žednik–Subotica, gde postoji prostor za nove sadnje.

Zelena investicija u budućnost

Šest godina kasnije, "Zelena oaza" dokazuje da udruženi rad građana, kompanija i organizacija može doneti vidljive i trajne promene. Svaka sadnica posađena u kiši i vetru simbol je nade da će Vojvodina ostati zelena, plodna i živa za generacije koje dolaze.

I dok druge regije pričaju o klimatskim promenama, Subotica deluje – jednu sadnicu po jednu sadnicu.