(ФОТО) ВОЛОНТЕРИ ИЗ СУБОТИЦЕ ГРАДЕ ЕКОЛОШКИ ШТИТ ВОЈВОДИНЕ Упркос киши и ветру, садња није стала ЦИЉ ЈЕ 120 КИЛОМЕТАРА ДРВОРЕДА

Са лопата у рукама и садницама јавора пред собом, наставили су оно што су започели пре шест година – мисију која ће Суботици и околним селима донети зеленију, безбеднију и здравију будућност.

Деоница Мишићево–Бајмок постала је још једна зелена линија одбране у борби против ерозије земљишта и климатских промена. Удружење грађана "Зелена оаза" окупило је представнике друштвено одговорних компанија, мештане и грађане добре воље како би наставили са подизањем ветрозаштитних појасева – пројекта који већ шест година преображава војвођански пејзаж.

"Почели смо са нуле, данас имамо 25 километара"

Михајло Ждрња, оснивач и председник "Зелене оазе", са поносом говори о пређеном путу:

– Када смо 2019. кренули, нико није веровао да ће ово прерасти у овако велику причу. Почетком 2020. формирали смо удружење јер смо желели да еколошке теме у Суботици подигнем на виши ниво. Данас, шест година касније, иза нас је 25 километара ветрозаштитних појасева дуж путева у околини града – открива Ждрња.

Бројке говоре о гигантском напору: хиљаде засађених садница, стотине волонтера, бројне компаније које су препознале вредност зелене инвестиције. Али циљ је још амбициознији.

120 километара или ништа

– Крајњи циљ је пошумљавање чак 120 километара локалних и регионалних путних праваца. Са садашњим темпом, без шире подршке, то је готово неизводљиво – признаје Ждрња. – Надао сам се да ће локална самоуправа, јавни сектор, компаније и волонтери у једном таласу добре енергије заједно оставити печат који ће трајати годинама.

Фокус удружења тренутно је на завршетку преосталих 30 километара дрвореда на деоници Мишићево–Бајмок, што би комплетирало континуирани зелени коридор између ова два места.

Зашто су дрвореди кључни за опстанак?

Ветрозаштитни појасеви нису само естетски детаљ – они су еколошка нужност у Војводини, где северни и северозападни ветрови стварају праве проблеме:

Јаки ветрови односе површински слој земље, уништавајући плодност њива. Дрвореди стварају природну баријеру која чува највредније – плодно земљиште.

Земљиште се брже исушује без заштите, што значи мање приносе и веће трошкове за наводнавање. Дрвеће задржава влагу у тлу.

Микроклима постаје екстремна – велике разлике у температурама штете усевима. Зелени појасеви ублажавају ове екстреме.

Квалитет ваздуха опада због прашине и загађења са путева. Лишће и крошње филтрирају ваздух и смањују буку.

Биолошка разноврсност нестаје, а са њом и корисни инсекти и птице. Дрвореди враћају живот у крајолик.

Киша није препрека

Упркос лошим временским условима током последње акције, волонтери нису одустали. Сваки посађени јавор постао је још један корак ка дугорочно безбеднијој и зеленијој Суботици.

– Без наших пријатеља, дугогодишњих сарадника и друштвено одговорних компанија, ово не би било могуће. Хвала свима који су својим радом и енергијом део ове приче – поручио је Ждрња.

"Зелена оаза" већ је оставила траг на више локација: деоница Суботица–Стари Жедник, Сегедински пут–Палић, школска дворишта широм града, чак и уређење депоније у Новом Жеднику. План је да се рад настави, посебно на потезу Стари Жедник–Суботица, где постоји простор за нове садње.

Зелена инвестиција у будућност

Шест година касније, "Зелена оаза" доказује да удружени рад грађана, компанија и организација може донети видљиве и трајне промене. Свака садница посађена у киши и ветру симбол је наде да ће Војводина остати зелена, плодна и жива за генерације које долазе.

И док друге регије причају о климатским променама, Суботица делује – једну садницу по једну садницу.