JEDNU NAMIRNICU NIKAKO NE STAVLJAJTE NA TRPEZU Vernici sutra slave Svetog Alimpija! Veliki je ZAŠTITNIK OD BOLESTI, freska s njegovim likom i u Pećkoj patrijaršiji
Sveti Alimpije Stolpnik jedan je od onih svetaca koje srpska tradicija neprekidno čuva i prenosi.
Rođen oko 522. godine u Andrijanopolju, današnjem Jedrenu u Paflagoniji, već kao dete pokazivao je izuzetnu posvećenost veri. Kao đakon služio je episkopu Teodoru i stekao veliko poštovanje, ali je u srcu nosio potrebu za tihim, usamljeničkim životom.
Zbog toga se povukao na grčko groblje koje je narod izbegavao zbog glasina o demonskim pojavama. Upravo tu, na mestu gde drugi nisu smeli ni da priđu, Alimpije je našao svoju misiju. Molitva, post i tišina bili su njegov put, a verovalo se da mu je Bog dao dar isceljenja.
Prema predanju, Sveti Alimpije je živeo 120 godina i upokojio se 640. godine, u vreme cara Iraklija. Njegove mošti čuvaju se u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori, a posebno poštovanje pridaje se njegovoj glavi, koja se smatra čudesnom relikvijom. Freske sa njegovim likom nalaze se u brojnim pravoslavnim hramovima, među kojima je i Pećka patrijaršija. Uvršten je među tri velika stolpnika, zajedno sa Simeonom i Danilom.
Narodni običaji i zabrane na njegov dan
U narodu je ostala i legenda da je Sveti Alimpije pregazio kugu i sprečio njeno dalje širenje, pa se veruje da je snažan zaštitnik od bolesti. Uz to, smatra se čuvarem stoke. Zbog toga se na njegov dan stoka ne upreže, a postoji i posebno pravilo vezano za trpezu.
Na dan Svetog Alimpija ne jede se teletina, junetina niti bilo kakvo kravlje meso. Ovaj običaj se poštuje u mnogim krajevima Srbije, jer se veruje da se tako čuva zdravlje doma i obezbeđuje blagostanje stoke tokom cele godine.
Običaji vezani za Svetog Alimpija prenose se generacijama, a njegov dan podseća na skromnost, mir i veru da se zaštita ponekad krije u najjednostavnijim gestovima poštovanja tradicije, piše portal Ona.
