ЈЕДНУ НАМИРНИЦУ НИКАКО НЕ СТАВЉАЈТЕ НА ТРПЕЗУ Верници сутра славе Светог Алимпија! Велики је ЗАШТИТНИК ОД БОЛЕСТИ, фреска с његовим ликом и у Пећкој патријаршији
Свети Алимпије Столпник један је од оних светаца које српска традиција непрекидно чува и преноси.
Рођен око 522. године у Андријанопољу, данашњем Једрену у Пафлагонији, већ као дете показивао је изузетну посвећеност вери. Као ђакон служио је епископу Теодору и стекао велико поштовање, али је у срцу носио потребу за тихим, усамљеничким животом.
Због тога се повукао на грчко гробље које је народ избегавао због гласина о демонским појавама. Управо ту, на месту где други нису смели ни да приђу, Алимпије је нашао своју мисију. Молитва, пост и тишина били су његов пут, а веровало се да му је Бог дао дар исцељења.
Према предању, Свети Алимпије је живео 120 година и упокојио се 640. године, у време цара Ираклија. Његове мошти чувају се у Кутлумушком манастиру на Светој Гори, а посебно поштовање придаје се његовој глави, која се сматра чудесном реликвијом. Фреске са његовим ликом налазе се у бројним православним храмовима, међу којима је и Пећка патријаршија. Уврштен је међу три велика столпника, заједно са Симеоном и Данилом.
Народни обичаји и забране на његов дан
У народу је остала и легенда да је Свети Алимпије прегазио кугу и спречио њено даље ширење, па се верује да је снажан заштитник од болести. Уз то, сматра се чуварем стоке. Због тога се на његов дан стока не упреже, а постоји и посебно правило везано за трпезу.
На дан Светог Алимпија не једе се телетина, јунетина нити било какво кравље месо. Овај обичај се поштује у многим крајевима Србије, јер се верује да се тако чува здравље дома и обезбеђује благостање стоке током целе године.
Обичаји везани за Светог Алимпија преносе се генерацијама, а његов дан подсећа на скромност, мир и веру да се заштита понекад крије у најједноставнијим гестовима поштовања традиције, пише портал Она.