550 LITARA ULJA, 4.700 JAJA ILI 126 KILOGRAMA MESA: Šta je radnik u Srbiji mogao da kupi za prosečnu platu i koliko minuta treba raditi za kilogram šećera: Ovo su zvanični podaci
Zaposleni u Srbiji koji su u avgustu zaradili prosečnu platu mogli su s tim primanjima da kupe, recimo, 550 litara ulja, ili 4.700 jaja ili 126 kilograma svinjskog mesa − podaci su Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.
Za prosečnu platu mogli smo u avgustu da kupimo 550 litara ulja, ili 4.700 jaja ili 126 kilograma svinjskog mesa
Zanimljivi su podaci koliko vremena zaposleni s prosečnim primanjima moraju da rade kako bi kupili određene potrepštine po prosečnim cenama. Za kupovinu kilograma šećera ili krompira potrebno je uložiti 11 minuta radnog vremena, za kokošje jaje svega dva minita, a kilogram brašna šest.
3 dana i pet sati radimo za televizor
Da bi se kupio kilogram kafe potrebno je raditi 3,45 sata, a istu količinu čokolade 3.33. Za kupovinu mašine za veš na radnom mestu mora se provesti šest dana i isto toliko sati, dok će oni koji planiraju da kupe LCD televizor dijagonale od 32 inča morati za to da ulože novac koji zarade radeći tri dana i pet sati. Za kupovinu automobila treba mnogo više para, pa i vremena na radnom mestu. Za kupovinu modela škoda fabija potrebno je raditi nešto manje od dve godine, tačnije, godinu i 10 meseci.
1 godinu i 10 meseci potrebno za škodu fabiju
Ovo je računica za prosečne zarade i prosečne cene određenih proizvoda, a izvesno je da se plate jako razlikuju i da neke premašuju republički prosek, a neke su daleko ispod njega. Statistika beleži da u Srbiji oko polovine zaposlenih radi za medijalnu platu, koja je u avgustu bila 83.535 dinara, što znači da je tog meseca vrednost satnice ove zarade bila 497 dinara. U avgustu je zarada onih koji zarađuju minimalac bila 51.744 dinara, a vrednost radnog sata 308 dinara.
Od godine do godine
Po podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, zaposleni u Srbiji koji zarađuju prosečnu platu, za kupovinu određenih proizvoda sada izdvajaju manje novca nego pre nekoliko godina. U avgustu 2017. za kupovinu frižidera i električnog šporeta bila je potrebna polovina prosečne plate, a sada oko trećine. Za kupovinu škode fabije bilo je potrebno 29,8 prosečnih plata, a u avgustu ove 21,8 prosečnih plata.
Zaposleni u Srbiji zarađuju i više i manje od prosečne zarade, pa se uz novac koji se tokom meseca zaradi može kupiti i više i manje određenih dobara. To znači da zaposleni troše različiti broj radnih sati, minuta, meseci ili godina za kupovinu istih proizvoda − oni koji zarađuju medijalnu platu za kupovinu istih dobara kao i oni s prosečnoim zaradom moraju da rade oko petinu duže, a oni koji zarađuju minimalac i više nego duplo radnih sati. Istovremeno, jasno je da oni koji zarađuju više prilikom kupovine određenih dobara ne mere onoliko koliko mere oni koji zarađuju ispod prosečne zarade.
S velikom sigurnošću se može reći da oni koji zarađuju manje od proseka najčešće kupuju proizvode čija je cena manja od prosečne. Recimo, veš-mašine koštaju od 25.000 pa i iznad 100.000 dinara, najčešće između 38.000 i 45.000 dinara, a gotovo je izvesno da oni s najnižim primanjima kupuju modele s najpovoljnijom cenom. Slično je i prilikom kupovine šporeta, televizora, bojlera, ali i proizvoda koji se svakog meseca spuštaju u potrošačku korpu.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.
