550 ЛИТАРА УЉА, 4.700 ЈАЈА ИЛИ 126 КИЛОГРАМА МЕСА: Шта је радник у Србији могао да купи за просечну плату и колико минута треба радити за килограм шећера: Ово су званични подаци
Запослени у Србији који су у августу зарадили просечну плату могли су с тим примањима да купе, рецимо, 550 литара уља, или 4.700 јаја или 126 килограма свињског меса − подаци су Министарства унутрашње и спољне трговине.
За просечну плату могли смо у августу да купимо 550 литара уља, или 4.700 јаја или 126 килограма свињског меса
Занимљиви су подаци колико времена запослени с просечним примањима морају да раде како би купили одређене потрепштине по просечним ценама. За куповину килограма шећера или кромпира потребно је уложити 11 минута радног времена, за кокошје јаје свега два минита, а килограм брашна шест.
3 дана и пет сати радимо за телевизор
Да би се купио килограм кафе потребно је радити 3,45 сата, а исту количину чоколаде 3.33. За куповину машине за веш на радном месту мора се провести шест дана и исто толико сати, док ће они који планирају да купе ЛЦД телевизор дијагонале од 32 инча морати за то да уложе новац који зараде радећи три дана и пет сати. За куповину аутомобила треба много више пара, па и времена на радном месту. За куповину модела шкода фабија потребно је радити нешто мање од две године, тачније, годину и 10 месеци.
1 годину и 10 месеци потребно за шкоду фабију
Ово је рачуница за просечне зараде и просечне цене одређених производа, а извесно је да се плате јако разликују и да неке премашују републички просек, а неке су далеко испод њега. Статистика бележи да у Србији око половине запослених ради за медијалну плату, која је у августу била 83.535 динара, што значи да је тог месеца вредност сатнице ове зараде била 497 динара. У августу је зарада оних који зарађују минималац била 51.744 динара, а вредност радног сата 308 динара.
Од године до године
По подацима Министарства унутрашње и спољне трговине, запослени у Србији који зарађују просечну плату, за куповину одређених производа сада издвајају мање новца него пре неколико година. У августу 2017. за куповину фрижидера и електричног шпорета била је потребна половина просечне плате, а сада око трећине. За куповину шкоде фабије било је потребно 29,8 просечних плата, а у августу ове 21,8 просечних плата.
Запослени у Србији зарађују и више и мање од просечне зараде, па се уз новац који се током месеца заради може купити и више и мање одређених добара. То значи да запослени троше различити број радних сати, минута, месеци или година за куповину истих производа − они који зарађују медијалну плату за куповину истих добара као и они с просечноим зарадом морају да раде око петину дуже, а они који зарађују минималац и више него дупло радних сати. Истовремено, јасно је да они који зарађују више приликом куповине одређених добара не мере онолико колико мере они који зарађују испод просечне зараде.
С великом сигурношћу се може рећи да они који зарађују мање од просека најчешће купују производе чија је цена мања од просечне. Рецимо, веш-машине коштају од 25.000 па и изнад 100.000 динара, најчешће између 38.000 и 45.000 динара, а готово је извесно да они с најнижим примањима купују моделе с најповољнијом ценом. Слично је и приликом куповине шпорета, телевизора, бојлера, али и производа који се сваког месеца спуштају у потрошачку корпу.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.
