ШТА ЋЕ ОД НАШЕГ ВРЕМЕНА ОСТАТИ У АРХИВУ? Питање које су отворили 19. Суботички архивски дани

Тражиће документ, фотографију, запис, траг о људима и догађајима. Али шта ако тога једноставно нема?

Управо то питање било је у средишту 19. Суботичких архивских дана, традиционалног скупа који сваке године окупља архивисте и историчаре. Овогодишња тема отворила је помало необичан угао: не шта архиви чувају, већ шта не чувају, а требало би.

Директор Историјског архива Суботица Стеван Мачковић каже да је кроз претходних 18 скупова већ обрађено много различитих тема из архивистике, али да се сада наметнуло питање које ће одговор тражити од свих учесника.

Шта то архив не чува, а требало би можда? Заједничким снагама, у десет реферата, покушаћемо да дођемо до одговора на то питање, рекао је Мачковић.

Проблем је, како објашњава, у томе што се вредност неког документа често препознаје тек много година касније.

Оно што данас не сматрамо важним, ако се не чува ни 30, ни 50, ни 100 година, наравно, неће бити сачувано“, каже Мачковић.

Зато је, додаје, важно размишљати унапред и оставити будућим генерацијама што потпунију слику времена у којем живимо.

Посебан изазов представља дигитално доба. Све више свакодневног живота одвија се у виртуелном простору, а питање шта ће од тог садржаја остати доступно будућим историчарима још нема једноставан одговор.

Данас сви видимо мешање и преплитање виртуелног света и оног реалног. Ја постављам питање: шта ћемо од овог виртуелног света имати за сто година? Шта ће бити сачувано?, пита Мачковић.

Да недостатак грађе није само теоријски проблем показује и пример војне авијације између два светска рата. Виши архивиста Архива Војводине и историчар Мирослав Јочимовић говорио је о документима који недостају за историју новог аеродрома и развоја ваздухопловства у Новом Саду.

Нажалост, Архив града Новог Сада нема ништа, рекао је Јочимовић, позивајући грађане и потомке људи који су били повезани са авијацијом да архивима уступе документацију коју чувају.

Према његовим речима, Нови Сад је између два светска рата био значајан центар авијације, са аеродромом, пилотском и ваздухопловном школом, као и школом за извиђање. Део тог историјског трага временом је нестао.

Самим тим се изгубио траг, рекао је Јочимовић.

Документи, фотографије и личне збирке зато често имају много већу вредност него што њихови власници у тренутку када их чувају могу да претпоставе. Оно што је данас само успомена или стари папир, сутра може постати једини траг о једном човеку, догађају или читавом времену.

Управо у томе је и суштина питања овогодишњих Суботичких архивских дана: шта данас још можемо да сачувамо, пре него што заувек нестане.

Текст и фото: С. Иршевић