СТРУЈА ПОСКУПЉУЈЕ ПРЕД ГРЕЈНУ СЕЗОНУ? Договор већ постигнут са ММФ, повећање цена можда већ од октобра, најкасније до краја године ЕЛЕКТРИЧНА ЕНЕРГИЈА СКУПЉА 3-5%

Наша земља се у оквиру аранжмана обавезала на редовно усклађивање цене електричне енергије за домаћинства, а наредна корекција планирана је најкасније у октобру 2026. Хоће ли струја поскупети пред зимску сезону и каква је ситуација на тржишту енергената, о томе је за Euronews Србија говорио берзански аналитичар Бранислав Јоргић.

Бранислав Јоргић оцењује да је договор о повећању цене електричне енергије већ постигнут, али да још није прецизирано када ће оно ступити на снагу. Према његовим речима, повећање би могло да буде реализовано у октобру или до краја године, а пре тога потребно је утврдити термин примене и коначан проценат повећања. 

"Постоји одређена формула, а то је стопа инфлације плус један одсто. Да би се дошло до стопе инфлације, потребно је утврдити за који период се она рачуна, а затим се на ту стопу додаје један одсто. Процене су да би повећање могло да буде између 3,7 и 4,7 одсто“, рекао је Јоргић. 

Осим линеарног повећања цене, према његовим речима, договорено је и мењање такозване блок тарифе, односно граница потрошње на основу којих се електрична енергија обрачунава по зеленој, плавој и црвеној тарифи. 

"Предлог је да се ниво за зелену тарифу спусти. То значи да би одређени број грађана који троше веће количине електричне енергије могао да буде погођен додатним повећањем, јер би преласком из зелене у плаву зону плаћали вишу цену. Истовремено, зелена тарифа би била спуштена“, објаснио је Јоргић. 

Коначна одлука зависи од процедуре коју треба да спроведе Електропривреда Србије. ЕПС треба да поднесе захтев Агенцији за енергетику, у којем би било наведено када почиње примена нових цена, колики је износ повећања и да ли ће бити промењена блок тарифа. 

Агенција потом има рок од 30 дана да да или ускрати сагласност.

Јоргић је подсетио и на став Међународног монетарног фонда да цена електричне енергије треба више да одговара стварним трошковима производње, док би грађани који нису у могућности да плате пуну цену требало да буду заштићени кроз субвенције. 

"MMF је рекао да није у реду да сви грађани плаћају ниску цену струје, већ да је треба ускладити са стварним повећањем трошкова у процесу производње. За грађане који су у социјалној категорији требало би обезбедити одређене субвенције. По том основу предложено је да се око 3,3 милијарде динара предвиди за субвенције“, рекао је Јоргић. 

Он је навео да се цена електричне енергије практично усклађује једном годишње, пре свега у зависности од кретања инфлације.

Зашто ЕПС још није поднео захтев?

Говорећи о томе што ЕПС још није поднео захтев за повећање цене електричне енергије, Јоргић каже да не зна тачан разлог, али претпоставља да је то повезано са договором са Владом Србије. 

"Ту има разних шпекулација зашто то није урађено, али ММФ је већ ставио примедбу по том основу. ЕПС трпи мање приходе, док су трошкови повећани, тако да би, уколико се таква ситуација продужи, могло да дође до потребе за додатним субвенцијама државе“, рекао је он. 

Како је објаснио, инфлација и раст трошкова пословања нису праћени одговарајућим растом цена електричне енергије, због чега се притисак пребацује на пословање ЕПС-а. 

Јоргић не очекује да би евентуално померање повећања цене за месец дана, односно након избора, представљало озбиљан проблем у односима Србије i MMF-a. 

"Мислим да померање од месец дана није толико битна ставка да би дошло до неког поремећаја у односима државе и ММФ-а. Могуће је, међутим, да буду испостављени неки додатни захтеви у вези са ценом струје - да повећање буде нешто веће, да се додатно коригује блок тарифа или промени износ предвиђен за субвенције“, рекао је Јоргић. 

Већи приходи за ЕПС, али и већи трошкови

Објашњавајући где би завршио новац од евентуалног повећања цене струје, Јоргић каже да би он пре свега био усмерен на покривање трошкова производње и транспорта електричне енергије. 

"Трошкови пословања се преносе на потрошаче, а држава се ослобађа дела обавезе да субвенционише Електропривреду. Циљ је да ЕПС дође у зону подмирења трошкова и профитабилности, без интервенција из буџета“, рекао је Јоргић.

Он је додао да је управо то један од разлога због којих ММФ инсистира на промени система цена и субвенција - грађани који могу да плате економску цену електричне енергије требало би да је плаћају, док би се помоћ усмеравала ка онима који то не могу. 

На финансијски положај ЕПС-а, међутим, не утичу само домаће цене електричне енергије. Додатни проблем представљају смањена производња и потреба за увозом струје по високим тржишним ценама. 

"Имамо веће издатке због увоза струје по вишим ценама. Када у региону и Европи нема довољно електричне енергије, а нема је ни код нас, она се увози по далеко већим ценама од стандардних, што иде на терет Електропривреде“, рекао је Јоргић. 

Посебан проблем представља хидролошка ситуација. Јоргић наводи да се очекује већи обим падавина, што би омогућило већу производњу хидроелектрана. 

"Надамо се да ће се обим падавина у наредном периоду повећати, тако да Ђердап може да ради пуним капацитетом. За сада ради са око 20 одсто, а та производња мора да се надомешта. Истовремено долази зима и повећана потрошња електричне енергије, што све треба имати у виду приликом формирања цене струје“, рекао је он. 

Нафта и гас на европском и светском тржишту

Говорећи о кретању цена енергената на европском и светском тржишту, Јоргић указује на међузависност различитих енергетских сектора. Како објашњава, промене цена једног енергента могу да утичу на потрошњу и тражњу за другим енергентима. 

Према његовим речима, цене су у тренутку разговора биле на релативно високом нивоу. Цена нафте порасла је за око 10 одсто у претходних недељу дана, док је гас поскупео око 12 одсто. Нафта се, како је навео, кретала око 107–108 долара по барелу.

Када је реч о гасу, Јоргић као важан фактор издваја аранжман Србије са Русијом, који је тада истицао крајем месеца. 

"Сви се надамо да ће доћи до продужења тог аранжмана. У том случају имаћемо континуитет у снабдевању гасом и нижу цену од тржишне, иако ће она вероватно бити виша него у претходном периоду због општег раста цена гаса“, рекао је Јоргић. 

Истовремено, упозорава да ће на снабдевање Србије утицати и евентуалне одлуке Европске уније о транспорту руског гаса кроз земље чланице. 

"Нама гас долази преко Бугарске, која је чланица Европске уније, тако да је важно и да Европска унија не донесе одлуку којом би се забранио транспорт руског гаса преко земаља чланица“, навео је он. 

Када је реч о нафти, Јоргић истиче да Србија не може да буде изолована од кретања на глобалном тржишту. 

"Ми смо део глобалног тржишта и морамо да плаћамо ту цену у набавци. Држава покушава да одржи стабилност снабдевања и цена тако што интервенише кроз своје буџетске приходе, односно акцизе, како би цена нафте и бензина била нижа од тржишне“, рекао је Јоргић.

Статус НИС-а

Као једно од кључних питања за нафтни сектор Јоргић издваја статус Нафтне индустрије Србије и могуће промене власничке структуре. 

"То је још једно кључно питање када говоримо о нафтном сектору – статус НИС-а и да ли ће доћи до промене власничке структуре. Рокови за завршетак целог посла истичу крајем овог месеца“, рекао је Јоргић. 

Он је указао и на погоршање односа између Мађарске и Русије као један од фактора који би могао да утиче на преговоре о будућности НИС-а, с обзиром на улоге компанија МОЛ и Газпром у власничкој структури.

"МОЛ је мађарска компанија, Газпром је руска компанија. Да ли ће погоршање односа између Мађарске и Русије оставити последице и на преговоре који се воде у вези са НИС-ом, не знам. Видећемо“, закључио је Јоргић.

(Euronews.rs)