KLIMATSKE PROMENE DESETKUJU MALINJAKE, ALI OVAJ MODEL PROIZVODNJE SPASAVA CRVENO ZLATO Sve više ariljskih voćara prelazi na plastenike
U ariljskim malinjacima ove godine neka nova moda – crveno zlato u plastenicima bere se u kasnu jesen i to je novi način da voćari izvuku maksimum od plodova kojih je zbog klimatskih promena i starosti sadnog materijala sve manje.
Cena ove kasne sorte u maloprodaji dostiže čak i 2.000 do 2.500 dinara po kilogramu, dok otkupna cena varira tokom sezone.
Poslednjih godina sve je češća pojava da rani mrazevi i niske temperature u proleće, a potom i grad pre same berbe, skoro u potpunosti desetkuju rod, zato se plastenička proizvodnja pokazala kao pun pogodak. Voćari više neće morati da gledaju u nebo i strepe od vremenske nepogode.
– Kao nova alternativa za budućnost, malina u plastenicima je veoma značajna. Plastenička malina rađa dva puta godišnje: prva berba, krajem maja i početkom juna, traje do kraja avgusta, druga počinje početkom septembra i traje sve do decembra. Napolju je sneg i minus, a u plasteniku imamo malinu. Holandska sorta „sky” je veoma zahvalna: dobra struktura, izdržljivost, odlična za transport, može da izdrži prevoze na drugi kontinent. Francuzi žele vilamet, Bliski istok više voli slatku mikjer sortu – kazao je za RINU poljoprivredni proizvođač Aleksandar Obradović.
Ovaj Ariljac se preko tri decenije bavi proizvodnjom, otkupom, preradom i izvozom zamrznutog voća, pre svega maline.
– Naš portfolio je proširen i na jagodu, ribizlu, južno voće itd. Godine 2019. kompanija otpočinje najmoderniji proces finalizacije zamrznutog voća: liofilizaciju. Bili smo četvrta firma u Evropi koja se bavila tim projektom. Obe grupe proizvoda, i zamrznuto i liofilizovano voće, izvozimo na tržišta širom sveta. Naši kupci traže visok kvalitet, sertifikaciju u proizvodnji i preradi voća. Ono što izdvaja našu firmu jeste malina sa zaštićenim geografskim poreklom. Mi smo bili pokretači sertifikacije zaštite ariljske maline. Borimo se da očuvamo tradicionalne sorte vilamet i mikjer, koje su obeležile decenije srpskog malinarstva – ističe Obradović.
Njegova firma godišnje preradi oko 2.500 tona voća, od toga 1.500 ide kao zamrznuto namenjeno kupcima, ostatak ide u liofilizaciju. Kako kaže Obradović, plastenička proizvodnja jeste spas, ali su ulaganja velika.
– Veoma mali broj ljudi radi plasteničku proizvodnju zbog visokih ulaganja. Očekujemo podršku države i ministarstva kako bi se proizvođači motivisali da pređu sa tradicionalnog modela na zaštićenu proizvodnju. Prinos u plasteniku kreće se oko 400 kilograma po aru – kaže Obradović.
Stručnjak za voćarstvo, dr Aleksandar Leposavić, ističe da je plastenička proizvodnja malina dobra stvar, ali da je za ovakvu proizvodnju potreban izuzetno visok stepen znanja, daleko veći nego kod proizvodnje na otvorenom polju.
– Veća su ulaganja, ali i viša cena, jer je proizvod namenjen svežoj potrošnji. To je jedan od podsticaja za veće prisustvo ovakvih sistema u našoj ukupnoj proizvodnji – poručuje Leposavić.
