КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ ДЕСЕТКУЈУ МАЛИЊАКЕ, АЛИ ОВАЈ МОДЕЛ ПРОИЗВОДЊЕ СПАСАВА ЦРВЕНО ЗЛАТО Све више ариљских воћара прелази на пластенике
У ариљским малињацима ове године нека нова мода – црвено злато у пластеницима бере се у касну јесен и то је нови начин да воћари извуку максимум од плодова којих је због климатских промена и старости садног материјала све мање.
Цена ове касне сорте у малопродаји достиже чак и 2.000 до 2.500 динара по килограму, док откупна цена варира током сезоне.
Последњих година све је чешћа појава да рани мразеви и ниске температуре у пролеће, а потом и град пре саме бербе, скоро у потпуности десеткују род, зато се пластеничка производња показала као пун погодак. Воћари више неће морати да гледају у небо и стрепе од временске непогоде.
– Као нова алтернатива за будућност, малина у пластеницима је веома значајна. Пластеничка малина рађа два пута годишње: прва берба, крајем маја и почетком јуна, траје до краја августа, друга почиње почетком септембра и траје све до децембра. Напољу је снег и минус, а у пластенику имамо малину. Холандска сорта „sky” је веома захвална: добра структура, издржљивост, одлична за транспорт, може да издржи превозе на други континент. Французи желе виламет, Блиски исток више воли слатку микјер сорту – казао је за РИНУ пољопривредни произвођач Александар Обрадовић.
Овај Ариљац се преко три деценије бави производњом, откупом, прерадом и извозом замрзнутог воћа, пре свега малине.
– Наш портфолио је проширен и на јагоду, рибизлу, јужно воће итд. Године 2019. компанија отпочиње најмодернији процес финализације замрзнутог воћа: лиофилизацију. Били смо четврта фирма у Европи која се бавила тим пројектом. Обе групе производа, и замрзнуто и лиофилизовано воће, извозимо на тржишта широм света. Наши купци траже висок квалитет, сертификацију у производњи и преради воћа. Оно што издваја нашу фирму јесте малина са заштићеним географским пореклом. Ми смо били покретачи сертификације заштите ариљске малине. Боримо се да очувамо традиционалне сорте виламет и микјер, које су обележиле деценије српског малинарства – истиче Обрадовић.
Његова фирма годишње преради око 2.500 тона воћа, од тога 1.500 иде као замрзнуто намењено купцима, остатак иде у лиофилизацију. Како каже Обрадовић, пластеничка производња јесте спас, али су улагања велика.
– Веома мали број људи ради пластеничку производњу због високих улагања. Очекујемо подршку државе и министарства како би се произвођачи мотивисали да пређу са традиционалног модела на заштићену производњу. Принос у пластенику креће се око 400 килограма по ару – каже Обрадовић.
Стручњак за воћарство, др Александар Лепосавић, истиче да је пластеничка производња малина добра ствар, али да је за овакву производњу потребан изузетно висок степен знања, далеко већи него код производње на отвореном пољу.
– Већа су улагања, али и виша цена, јер је производ намењен свежој потрошњи. То је један од подстицаја за веће присуство оваквих система у нашој укупној производњи – поручује Лепосавић.