SVETI STEFAN, HRISTO I IRINARH Od baštovana do mučenika, od dželata do svetitelja

Stefana majka izmolila od Boga

Kao nekada Ana Samuilova majka, tako i Ana Stefanova majka molila se Bogu, da joj da sina. Moleći se tako jednom u crkvi Vlaherni pred ikonom Presvete Bogorodice, uhvatio je lak san, u kome je ona videla Presvetu Devu i čula njen glas: „idi, ženo, s mirom, prema molitvi tvojoj imaš sina u utrobi tvojoj.” I zaista začela je Ana i rodila sina, svetog Stefana. U 16. godini primio je Stefan čin inočki na gori Aksentijevoj prema Carigradu od starca Jovana, od koga se naučio mudrosti božanskoj i podvižništvu.

A kada se starac Jovan upokojio, Stefan je ostao na toj gori strogo podvizavajući se. Njegova svetost privukla je mnoge učenike. Kada je car Konstantin Kopronim progonio ikone, još žešće od svoga oca, Lava Isavrjanina, Stefan se pokazao kao revnosni zaštitnik poštovanja svetih ikona. Car je primao razne klevete protiv Stefana, a i sam udešavaoo razne spletke, samo da bi Stefana slomio i s puta uklonio. Stefan je bio prognan na ostrvo Prokonis, potom doveden u Carigrad, okovan i bačen u tamnicu, gde je video 342 monaha sužnja, sa raznih strana dovedenih i u tamnicu bačenih zbog ikonopoštovanja.

U tamnici su oni obavljali sva crkvena pravila kao u manastiru. Opaki car osudio je Stefana na smrt. Svetitelj je predvideo svoju smrt na 40 dana i oprostio se od bratije. Careve sluge izvukle su ga iz tamnice i bijući ga vukli po carigradskim ulicama prizivajući sve one, koji su uz cara da udaraju kamenjem "protivnika careva”. Neko od jeretika udario je drvetom svetitelja po glavi i svetitelj je izdahnuo. 

Kao što je Sveti Stefan prvomučenik postradao od Jevreja tako je i ovaj Stefan postradao od jeretika. Postradao je ovaj slavni Hristov vojnik 767. godine u 53. godini života i bio uvenčan slavom neuvelom. 

Tropar (glas 4): 

Podvižavao si se postom na gori, mislene napade demonskih vojski sveoružjem Krsta si pobedio, sveblaženi. Opet si se ka stradanju hrabrošću obukao, ubivši Kopronima mačem vere: I zbog toga si uvenčan od Boga sveslavni prepodobnomučeniče Stefane. 

Sveti mučenik Hristo

Albanski hrišćanin, nastanjen u Carigradu, bio je baštovan po zanimanju. Pri prodaji svog povrća on se zamerio nekom Turčinu, koji ga je oklevetao pred sudom, kao da je obećao da će se poturčiti, pa porekao. Hristo je bačen u tamnicu. U tamnici neko mu je ponudio da jede, što je Hristo odbio govoreći: „bolje da se gladan javim pred Hristom mojim.”

Po tom je izvadio zavežljaj novaca, što je imao pod pojasom i da jednom sužnju, s molbom, da mu se za to odsluži nekoliko posmrtnih liturgija. Turski su ga posekli 1748. godine i proslavljen je zauvek u carstvu Hrista Boga. 

Svetac koji je bio dželat

Sveti Irinarh radio je kao dželat u Rimskom carstvu. Irinarhu je glavni posao godinama bio da smišlja načine mučenja za hrišćane koji su uhapšeni i osuđeni na najtežu moguću smrt. Međutim, rutinu mu je poremetio događaj iz 303. godine kada mu je, u vreme cara Dioklecijana, sevastijski knez Maksimijan poslao na mučenje sedam žena koje su osuđene na smrt.

Irinarh je počeo da muči slabašne i već izmorene žene, ali na pola je odlučio da stane i odbio da dalje radi svoj posao. 

- Zar je ovo Rimsko pravo? Zar treba da verujem ljudima koji tvrde da me Bogovi nagone na ubijanje slabih i nejakih? Ne znam da li postoji jedan ili više Bogova, ali pred njima me ništa neće opravdati ako ovim nevinim žrtvama oduzmem život samo zato što su hrišćanke - rekao je tada Irinarh knezu Maksimijanu.

Irinarha je odmah Maksimijan osudio na smrt, naredivši vojnicima da ga bace u jezero. Ali, Bog po predanju dade snage Irinarhu da ispliva živ. Zatim su ga vojnici bacili u usijanu peć, ali je on navodno i tamo preživeo. Na kraju su ga ubili tako što su mu odsekli glavu mačem. 

Telegraf.rs