СВЕТИ СТЕФАН, ХРИСТО И ИРИНАРХ Од баштована до мученика, од џелата до светитеља

Стефана мајка измолила од Бога

Као некада Ана Самуилова мајка, тако и Ана Стефанова мајка молила се Богу, да јој да сина. Молећи се тако једном у цркви Влахерни пред иконом Пресвете Богородице, ухватио је лак сан, у коме је она видела Пресвету Деву и чула њен глас: „иди, жено, с миром, према молитви твојој имаш сина у утроби твојој.” И заиста зачела је Ана и родила сина, светог Стефана. У 16. години примио је Стефан чин иночки на гори Аксентијевој према Цариграду од старца Јована, од кога се научио мудрости божанској и подвижништву.

А када се старац Јован упокојио, Стефан је остао на тој гори строго подвизавајући се. Његова светост привукла је многе ученике. Када је цар Константин Копроним прогонио иконе, још жешће од свога оца, Лава Исаврјанина, Стефан се показао као ревносни заштитник поштовања светих икона. Цар је примао разне клевете против Стефана, а и сам удешаваоо разне сплетке, само да би Стефана сломио и с пута уклонио. Стефан је био прогнан на острво Проконис, потом доведен у Цариград, окован и бачен у тамницу, где је видео 342 монаха сужња, са разних страна доведених и у тамницу бачених због иконопоштовања.

У тамници су они обављали сва црквена правила као у манастиру. Опаки цар осудио је Стефана на смрт. Светитељ је предвидео своју смрт на 40 дана и опростио се од братије. Цареве слуге извукле су га из тамнице и бијући га вукли по цариградским улицама призивајући све оне, који су уз цара да ударају камењем "противника царева”. Неко од јеретика ударио је дрветом светитеља по глави и светитељ је издахнуо. 

Као што је Свети Стефан првомученик пострадао од Јевреја тако је и овај Стефан пострадао од јеретика. Пострадао је овај славни Христов војник 767. године у 53. години живота и био увенчан славом неувелом. 

Тропар (глас 4): 

Подвижавао си се постом на гори, мислене нападе демонских војски свеоружјем Крста си победио, свеблажени. Опет си се ка страдању храброшћу обукао, убивши Копронима мачем вере: И због тога си увенчан од Бога свеславни преподобномучениче Стефане. 

Свети мученик Христо

Албански хришћанин, настањен у Цариграду, био је баштован по занимању. При продаји свог поврћа он се замерио неком Турчину, који га је оклеветао пред судом, као да је обећао да ће се потурчити, па порекао. Христо је бачен у тамницу. У тамници неко му је понудио да једе, што је Христо одбио говорећи: „боље да се гладан јавим пред Христом мојим.”

По том је извадио завежљај новаца, што је имао под појасом и да једном сужњу, с молбом, да му се за то одслужи неколико посмртних литургија. Турски су га посекли 1748. године и прослављен је заувек у царству Христа Бога. 

Светац који је био џелат

Свети Иринарх радио је као џелат у Римском царству. Иринарху је главни посао годинама био да смишља начине мучења за хришћане који су ухапшени и осуђени на најтежу могућу смрт. Међутим, рутину му је пореметио догађај из 303. године када му је, у време цара Диоклецијана, севастијски кнез Максимијан послао на мучење седам жена које су осуђене на смрт.

Иринарх је почео да мучи слабашне и већ изморене жене, али на пола је одлучио да стане и одбио да даље ради свој посао. 

- Зар је ово Римско право? Зар треба да верујем људима који тврде да ме Богови нагоне на убијање слабих и нејаких? Не знам да ли постоји један или више Богова, али пред њима ме ништа неће оправдати ако овим невиним жртвама одузмем живот само зато што су хришћанке - рекао је тада Иринарх кнезу Максимијану.

Иринарха је одмах Максимијан осудио на смрт, наредивши војницима да га баце у језеро. Али, Бог по предању даде снаге Иринарху да исплива жив. Затим су га војници бацили у усијану пећ, али је он наводно и тамо преживео. На крају су га убили тако што су му одсекли главу мачем. 

Telegraf.rs