BUDUĆNOST PLAĆANJA ILI NOVI RIZIK? Masterkard uvodi stabilkoin usred globalnih turbulencija KRIPTOVALUTA USKORO I NA RATE
Povezivanje tradicionalnih finansijskih usluga sa kriptoekosistemom dugo je smatrano „svetim gralom” finteka – korakom koji bi konačno omogućio masovno usvajanje digitalne imovine.
Ipak, paradoksalno, ovaj naizgled tehnološki napredak dešava se u jednom od najnestabilnijih perioda za kriptoindustriju u poslednjoj deceniji. Samo u poslednjih nekoliko meseci kriptovalute su izgubile ogroman deo tržišne kapitalizacije, a bitkoin je ušao u zrelu fazu: izrudareno je više od 95 procenata ukupne količine, što znači da se čitav ekosistem, kako navodi i prethodna analiza, sve više oslanja na realnu potražnju, likvidnost i poverenje investitora, a ne na emisiju novih kovanica.
U takvom ambijentu, Masterkard je objavio novi korak, koji bi mogao da promeni način na koji shvatamo plaćanja: uvođenje stabilkoina FIUSD u svoju One Credential platformu, koja bi trebalo da spoji sve vrste plaćanja u jedan identifikator – debit, kredit, keš, rate i kriptovalute. U praksi, to znači da bi korisnik prilikom naplate mogao da bira da li će, umesto klasičnog načina plaćanja, platiti stabilkoinom vezanim za dolar.
95 procenata bitkoina već izrudareno
Masterkardu je cilj da se približi generaciji Z i korisnicima koji traže veću fleksibilnost, ali i da zadrži mesto u svetu gde fintek aplikacije i digitalne valute postepeno nadvladavaju tradicionalne kreditne i debitne kartice. Kompanija je nedavno objavila da sa procesorom Fiserv uvodi FIUSD u svoju infrastrukturu, čime pruža ponudu koja je generalno bila ograničena na kriptoberze i Web3 aplikacije. FIUSD je stabilkoin koji ima ambiciju da postane ne samo sredstvo transakcija u kriptoekosistemu, već i deo tradicionalnih bankarskih kanala. Njegova vrednost je vezana za dolar, što ga čini znatno stabilnijim od klasičnih kriptovaluta.
Postavlja se pitanje smisla i bezbednosti plaćanja kriptovalutama u svetu u kojem je kriptotržište pod ogromnim pritiskom
Masterkardovo približavanje kriptovalutama nije rizična avantura, već pragmatičan potez: kompanija pokušava da ostane dominantna u svetu u kojem se pojavljuju novi modeli plaćanja. Istovremeno, kri-ptoekosistem koji ulazi u zrelu fazu sve manje se oslanja na nadu i spekulaciju, a sve više na integraciju sa tradicionalnim finansijama. Upravo ta integracija može biti ključ njegovog opstanka. Ipak, postavlja se pitanje smisla i bezbednosti plaćanja kriptovalutama u svetu u kojem je kriptotržište pod ogromnim pritiskom. Korekcije, rasprodaje, pad likvidnosti i geopolitičke tenzije uticale su na to da investitori povlače novac iz rizičnih aktiva. Dugoročni vlasnici bitkoina, koji su godinama držali imovinu netaknutu, pustili su na tržište najveće količine još od 2021. godine. Prekidi u lancu likvidacija i pad cene deo su šireg trenda, koji ne zavisi od jedne vesti, već od opšteg slabljenja poverenja.
Hoćemo li i kafu plaćati kriptovalutom
Nije slučajno da Masterkard još nije ponudio One Credential kao dostupan proizvod. Tehnička implementacija, regulatorni detalji i tržišna spremnost moraju se prvo zatvoriti. Ali prava poruka nije u tome da ćemo od sutra svi plaćati kriptovalutama, već da se finansijska industrija adaptira na svet u kojem digitalna imovina više nije marginalna ideja.
Da li će korisnici zaista plaćati stabilkoinom u marketu, restoranima ili na internetu – ostaje da se vidi. Kriptovalute i dalje nose brojne rizike: većina trgovaca ih ne prihvata, naknade mogu biti više nego kod klasičnih metoda, a kreditne kartice nude daleko jači nivo zaštite kupca od većine kriptoopcija. Zato su kriptoplaćanja i dalje, u većini slučajeva, stvar izbora tehnološki naprednih korisnika koji već poseduju kriptoimovinu.
Srbija se suočava sa dodatnim rizicima. Neizvesnost oko sekundarnih sankcija koje bi mogle pogoditi Narodnu banku Srbije i pojedine finansijske institucije iniciraju osetljivost čitavog bankarskog sistema. Ukoliko bi se dogodile, posledice bi mogle biti dramatične: ograničena međunarodna plaćanja, nedostupnost pojedinih servisa, porast troškova kanala za novac, kao i pad poverenja korisnika u stabilnost postojećih platnih sistema. Dodaju li se tome globalne napetosti, rat Rusija–Ukrajina i politička nepredvidljivost administracije Donalda Trampa, koja deluje oportunistički i bez jasne ekonomske strategije, jasno je da se tržište nalazi u zoni permanentnog rizika.
Nije ni čudo što Masterkard za sada nije najavio da će stabilkoin-plaćanja ili One Creden-tial biti dostupni u Srbiji. Iako je kompanija globalno pokrenula integraciju stabilkoina u svoju mrežu, nijedna banka u Srbiji nije objavila da će podržati taj model. Regulatorni okvir i rizik od sekundarnih sankcija dodatno usporavaju uvođenje ovakvih usluga. Zbog toga je realno očekivati da će Srbija doći na red tek u kasnijoj fazi globalne implementacije.
