БУДУЋНОСТ ПЛАЋАЊА ИЛИ НОВИ РИЗИК? Мастеркард уводи стабилкоин усред глобалних турбуленција КРИПТОВАЛУТА УСКОРО И НА РАТЕ
Повезивање традиционалних финансијских услуга са криптоекосистемом дуго је сматрано „светим гралом” финтека – кораком који би коначно омогућио масовно усвајање дигиталне имовине.
Ипак, парадоксално, овај наизглед технолошки напредак дешава се у једном од најнестабилнијих периода за криптоиндустрију у последњој деценији. Само у последњих неколико месеци криптовалуте су изгубиле огроман део тржишне капитализације, а биткоин је ушао у зрелу фазу: изрударено је више од 95 процената укупне количине, што значи да се читав екосистем, како наводи и претходна анализа, све више ослања на реалну потражњу, ликвидност и поверење инвеститора, а не на емисију нових кованица.
У таквом амбијенту, Мастеркард је објавио нови корак, који би могао да промени начин на који схватамо плаћања: увођење стабилкоина FIUSD у своју One Credential платформу, која би требало да споји све врсте плаћања у један идентификатор – дебит, кредит, кеш, рате и криптовалуте. У пракси, то значи да би корисник приликом наплате могао да бира да ли ће, уместо класичног начина плаћања, платити стабилкоином везаним за долар.
95 процената биткоина већ изрударено
Мастеркарду је циљ да се приближи генерацији Z и корисницима који траже већу флексибилност, али и да задржи место у свету где финтек апликације и дигиталне валуте постепено надвладавају традиционалне кредитне и дебитне картице. Компанија је недавно објавила да са процесором Fiserv уводи FIUSD у своју инфраструктуру, чиме пружа понуду која је генерално била ограничена на криптоберзе и Web3 апликације. FIUSD је стабилкоин који има амбицију да постане не само средство трансакција у криптоекосистему, већ и део традиционалних банкарских канала. Његова вредност је везана за долар, што га чини знатно стабилнијим од класичних криптовалута.
Поставља се питање смисла и безбедности плаћања криптовалутама у свету у којем је криптотржиште под огромним притиском
Мастеркардово приближавање криптовалутама није ризична авантура, већ прагматичан потез: компанија покушава да остане доминантна у свету у којем се појављују нови модели плаћања. Истовремено, кри-птоекосистем који улази у зрелу фазу све мање се ослања на наду и спекулацију, а све више на интеграцију са традиционалним финансијама. Управо та интеграција може бити кључ његовог опстанка. Ипак, поставља се питање смисла и безбедности плаћања криптовалутама у свету у којем је криптотржиште под огромним притиском. Корекције, распродаје, пад ликвидности и геополитичке тензије утицале су на то да инвеститори повлаче новац из ризичних актива. Дугорочни власници биткоина, који су годинама држали имовину нетакнуту, пустили су на тржиште највеће количине још од 2021. године. Прекиди у ланцу ликвидација и пад цене део су ширег тренда, који не зависи од једне вести, већ од општег слабљења поверења.
Хоћемо ли и кафу плаћати криптовалутом
Није случајно да Мастеркард још није понудио One Credential као доступан производ. Техничка имплементација, регулаторни детаљи и тржишна спремност морају се прво затворити. Али права порука није у томе да ћемо од сутра сви плаћати криптовалутама, већ да се финансијска индустрија адаптира на свет у којем дигитална имовина више није маргинална идеја.
Да ли ће корисници заиста плаћати стабилкоином у маркету, ресторанима или на интернету – остаје да се види. Криптовалуте и даље носе бројне ризике: већина трговаца их не прихвата, накнаде могу бити више него код класичних метода, а кредитне картице нуде далеко јачи ниво заштите купца од већине криптоопција. Зато су криптоплаћања и даље, у већини случајева, ствар избора технолошки напредних корисника који већ поседују криптоимовину.
Србија се суочава са додатним ризицима. Неизвесност око секундарних санкција које би могле погодити Народну банку Србије и поједине финансијске институције иницирају осетљивост читавог банкарског система. Уколико би се догодиле, последице би могле бити драматичне: ограничена међународна плаћања, недоступност појединих сервиса, пораст трошкова канала за новац, као и пад поверења корисника у стабилност постојећих платних система. Додају ли се томе глобалне напетости, рат Русија–Украјина и политичка непредвидљивост администрације Доналда Трампа, која делује опортунистички и без јасне економске стратегије, јасно је да се тржиште налази у зони перманентног ризика.
Није ни чудо што Мастеркард за сада није најавио да ће стабилкоин-плаћања или One Crеden-tial бити доступни у Србији. Иако је компанија глобално покренула интеграцију стабилкоина у своју мрежу, ниједна банка у Србији није објавила да ће подржати тај модел. Регулаторни оквир и ризик од секундарних санкција додатно успоравају увођење оваквих услуга. Због тога је реално очекивати да ће Србија доћи на ред тек у каснијој фази глобалне имплементације.
