overcast clouds
24°C
11.09.2026.
Нови Сад
eur
117.3182
usd
100.6764
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

СТАРА ОДЕЋА И ОБУЋА СЕ НЕЋЕ УНИШТАВАТИ НИ У ЕУ НИ КОД НАС: Од мајица ће се правити теписи, торбе од фармерки, а јастуци од кошуља

11.09.2026. 10:14 10:17
Пише:
Извор:
Дневник
рециклажа
Фото: Canva, ilustracija

Од 19. јула 2026. године великим компанијама у ЕУ забрањено је уништавање непродате одеће, модних додатака и обуће.

Средња предузећа исту обавезу имаће од 2030. године. Уместо спаљивања и бацања непродатих производа, компаније ће морати да пронађу начин да их задрже у употреби – продајом по нижим ценама, донирањем, поновном употребом или рециклажом.

Према подацима Европске комисије, процењује се да се у Европи сваке године уништи између четири и девет одсто непродатог текстила, иако никада није био ношен. Таква пракса ствара око 5,6 милиона тона емисија угљен-диоксида годишње. Проблем, међутим, није само у непродатој одећи. Становници Европске уније годишње одбаце око пет милиона тона гардеробе, односно приближно 12 килограма по особи. Само један одсто материјала употребљеног за производњу одеће поново се рециклира у нову одећу. Нешто од тога видимо на Најлон пијаци, али то сад није тема.

Иза јефтине мајице или фармерки које се носе само неколико пута остају потрошена вода, енергија, сировине, боје и хемикалије, као и трошкови транспорта. Брза мода почива на честој куповини, кратком коришћењу и сталном смењивању трендова, па одећа све брже губи вредност у очима потрошача, иако често још може да се носи или употреби на други начин.

najlon
Фото: Dnevnik.rs

Једно од решења јесте такозвана поновна употреба или „апсајклинг“ – претварање старог комада одеће у нови употребни предмет. Тако фармерке које више никоме не одговарају могу постати торба, несесер, украс или део неког другог производа. Одбацена одећа користи се за јастуке, теписехе, играћке за кућне љубимце…

Поједине модне компаније које послују у Србији већ подстичу купце да одећу коју више не носе врате у продавнице, уместо да је баце.

У продавницама компаније H&M могуће је предати чисту коришћену одећу и други текстил, без обзира на марку и стање. Програм је сада намењен члановима H&M програма лојалности, који за донету гардеробу добијају ваучере за куповину с попустом. Прикупљени текстил се разврстава, па се оно што је очувано поново користи, док се други комади пренамењују или рециклирају.

Домаћа компанија PS Fashion покренула је акцију „Апциклажа кроз радње“. У одабраним продавницама у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу грађани могу да оставе одећу коју више не носе и добију попуст од 10 одсто на асортиман. Прикупљени комади прослеђују се Женском центру Ужице, где се употребљива гардероба поклања женама из социјално угрожених група, док се од остатка материјала праве нови производи који се продају у хуманитарне сврхе.

И Zara у појединим продавницама у Србији има контејнере за прикупљање коришћене одеће. Могу се предати производи било које марке, као и кућни текстил, обућа, модни додаци и бижутерија. За разлику од H&M-а и PS Fashion-а, овај програм не подразумева купон за попуст, већ могућност да се ствари предају ради поновне употребе или рециклаже.

У моди је бити племенит

А ако вам све падне у воду – па, оставите своју гардеробу у неку кесу – некада су постојале „Куке доброте“, на којима су Новосађани остављали храну и гардеробу за оне којима је то потребно. Сигурна кућа, посебно сигурна дечија кућа, потебна је гардероба, али се о томе ипак мора договорити са Центром за социјални рад. 

Не заборавите, то што сте ви емотивно везани за неку мајицу не значи да је она за „прелазни рок“. И, на крају – ако не знате шта ћете са гардеробом, торбама, ципелама – оставите их у коеси код контејнера. Некоме ће сигурно требати – да носи, искористи или препрода.

И домаћи креативци ушли су у овај „еко воз“. Тања Јефтић из Руме од старих фармерки и текстилних остатака израђује торбе, настојећи да искористи и сачува оно што би иначе вероватно било бачено.

– Материјал добијам од пријатељица, које ми доносе старе фармерке јер им из неког разлога више не одговарају. То је, ипак, само један део, док остатак купујем и потом све комбинујем. Волим да неком старом комаду или детаљу „вратим живот“ – каже Тања, а она је само један од примера, чије радове можете видети на друштвеним мрежама, уз идеје од којих Пинтерест просто пршти.

odeća
Фото: pixabay.com/ilustracija

Индустријски отпад од материјала коришћеног за производњу гардеробе, може се рециклирати и овако: Еуромитекс из Ниша прави екоблокове, у потпуности од рециклираног материјала, који се користе у грађевини.  FabrIQa RS прикупља и разврстава текстилни отпад у Србији и од дела материјала прави индустријске крпе. У Нишу је развијан и „Изоретекс“, изолациони материјал добијен рециклажом текстилног отпада из аутомобилске индустрије, намењен топлотној, звучној и вибрационој изолацији, док је  у Новом Пазару био актуелан пројекат прикупљања остатака од производње тексаса од локалних произвођача ради поновне употребе.

 

Извор:
Дневник
Пише:
Пошаљите коментар