STARA ODEĆA I OBUĆA SE NEĆE UNIŠTAVATI NI U EU NI KOD NAS: Od majica će se praviti tepisi, torbe od farmerki, a jastuci od košulja
Od 19. jula 2026. godine velikim kompanijama u EU zabranjeno je uništavanje neprodate odeće, modnih dodataka i obuće.
Srednja preduzeća istu obavezu imaće od 2030. godine. Umesto spaljivanja i bacanja neprodatih proizvoda, kompanije će morati da pronađu način da ih zadrže u upotrebi – prodajom po nižim cenama, doniranjem, ponovnom upotrebom ili reciklažom.
Prema podacima Evropske komisije, procenjuje se da se u Evropi svake godine uništi između četiri i devet odsto neprodatog tekstila, iako nikada nije bio nošen. Takva praksa stvara oko 5,6 miliona tona emisija ugljen-dioksida godišnje. Problem, međutim, nije samo u neprodatoj odeći. Stanovnici Evropske unije godišnje odbace oko pet miliona tona garderobe, odnosno približno 12 kilograma po osobi. Samo jedan odsto materijala upotrebljenog za proizvodnju odeće ponovo se reciklira u novu odeću. Nešto od toga vidimo na Najlon pijaci, ali to sad nije tema.
Iza jeftine majice ili farmerki koje se nose samo nekoliko puta ostaju potrošena voda, energija, sirovine, boje i hemikalije, kao i troškovi transporta. Brza moda počiva na čestoj kupovini, kratkom korišćenju i stalnom smenjivanju trendova, pa odeća sve brže gubi vrednost u očima potrošača, iako često još može da se nosi ili upotrebi na drugi način.
Jedno od rešenja jeste takozvana ponovna upotreba ili „apsajkling“ – pretvaranje starog komada odeće u novi upotrebni predmet. Tako farmerke koje više nikome ne odgovaraju mogu postati torba, neseser, ukras ili deo nekog drugog proizvoda. Odbacena odeća koristi se za jastuke, tepisehe, igraćke za kućne ljubimce…
Pojedine modne kompanije koje posluju u Srbiji već podstiču kupce da odeću koju više ne nose vrate u prodavnice, umesto da je bace.
U prodavnicama kompanije H&M moguće je predati čistu korišćenu odeću i drugi tekstil, bez obzira na marku i stanje. Program je sada namenjen članovima H&M programa lojalnosti, koji za donetu garderobu dobijaju vaučere za kupovinu s popustom. Prikupljeni tekstil se razvrstava, pa se ono što je očuvano ponovo koristi, dok se drugi komadi prenamenjuju ili recikliraju.
Domaća kompanija PS Fashion pokrenula je akciju „Apciklaža kroz radnje“. U odabranim prodavnicama u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu građani mogu da ostave odeću koju više ne nose i dobiju popust od 10 odsto na asortiman. Prikupljeni komadi prosleđuju se Ženskom centru Užice, gde se upotrebljiva garderoba poklanja ženama iz socijalno ugroženih grupa, dok se od ostatka materijala prave novi proizvodi koji se prodaju u humanitarne svrhe.
I Zara u pojedinim prodavnicama u Srbiji ima kontejnere za prikupljanje korišćene odeće. Mogu se predati proizvodi bilo koje marke, kao i kućni tekstil, obuća, modni dodaci i bižuterija. Za razliku od H&M-a i PS Fashion-a, ovaj program ne podrazumeva kupon za popust, već mogućnost da se stvari predaju radi ponovne upotrebe ili reciklaže.
U modi je biti plemenit
A ako vam sve padne u vodu – pa, ostavite svoju garderobu u neku kesu – nekada su postojale „Kuke dobrote“, na kojima su Novosađani ostavljali hranu i garderobu za one kojima je to potrebno. Sigurna kuća, posebno sigurna dečija kuća, potebna je garderoba, ali se o tome ipak mora dogovoriti sa Centrom za socijalni rad.
Ne zaboravite, to što ste vi emotivno vezani za neku majicu ne znači da je ona za „prelazni rok“. I, na kraju – ako ne znate šta ćete sa garderobom, torbama, cipelama – ostavite ih u koesi kod kontejnera. Nekome će sigurno trebati – da nosi, iskoristi ili preproda.
I domaći kreativci ušli su u ovaj „eko voz“. Tanja Jeftić iz Rume od starih farmerki i tekstilnih ostataka izrađuje torbe, nastojeći da iskoristi i sačuva ono što bi inače verovatno bilo bačeno.
– Materijal dobijam od prijateljica, koje mi donose stare farmerke jer im iz nekog razloga više ne odgovaraju. To je, ipak, samo jedan deo, dok ostatak kupujem i potom sve kombinujem. Volim da nekom starom komadu ili detalju „vratim život“ – kaže Tanja, a ona je samo jedan od primera, čije radove možete videti na društvenim mrežama, uz ideje od kojih Pinterest prosto pršti.
Industrijski otpad od materijala korišćenog za proizvodnju garderobe, može se reciklirati i ovako: Euromiteks iz Niša pravi ekoblokove, u potpunosti od recikliranog materijala, koji se koriste u građevini. FabrIQa RS prikuplja i razvrstava tekstilni otpad u Srbiji i od dela materijala pravi industrijske krpe. U Nišu je razvijan i „Izoreteks“, izolacioni materijal dobijen reciklažom tekstilnog otpada iz automobilske industrije, namenjen toplotnoj, zvučnoj i vibracionoj izolaciji, dok je u Novom Pazaru bio aktuelan projekat prikupljanja ostataka od proizvodnje teksasa od lokalnih proizvođača radi ponovne upotrebe.