NOVOSAĐANKA MAGDALENA SELEŠI 108 PUTA DALA KRV I NE MISLI DA STANE Priča o ženi velikog srca
Novosađanka Magdalena Seleši jedina je žena u Srbiji koja je 108 puta donirala krv, a ove godine puni 67 godina predsednica je Izvornog kluba „100“, koji je juče održao memorijal Milana Bate Kolarskog u holu Zavoda za transfuziju u Novom Sadu.
Tom prilikom organizovana je akcija davanja krvi i podsećanje na preminule članove Kluba. Reč je o ženama koje su 50 puta, i o muškarcima koji su 100 puta dali krv.
- Sećanje na njih stalno negujemo i obeležavamo svake godine družeći se sa njihovim porodicama. Želimo da podsetimo druge ljude na humani gest nekadašnjih članova i da pozovemo druge koji su u mogućnosti da daju krv – kaže Seleši.
- Nikada ne znate kome je dragocena tečnost potrebna. Možda će i meni nekada trebati. Uvek kažem dobro je da sam bila zdrava i da sam bila u prilici da toliko puta dam krv. Pozvala bih sve koji su u mogućnosti da urade isto – kaže naša sagovornica
Susretu su prisustvovali i učenici Osnovne škole „Petefi Šandor“ koji su za prisutne pripremili prigodan program.
Izvorni klub „100“ čiji je Seleši predsednik okuplja članove koji su 100 i više puta dali krv. Inicijator i prvi predsednik Kluba je bio Milan Bata Kolarski.
Kasnije su im se pridružile žene koje su više od 50 puta dale krv, pošto tada nije bilo žena koje su stostruki davaoci.
Naš klub je jedinstven u Srbiji. Prvo smo registrovano udruženje građana višestrukih davalaca krvi. Novosađani smo različitih nacija, zanimanja, mahom većinom penzioneri, ali imamo jedinstvenu želju da, dok možemo povređenima i bolesnima pomognemo da ozdrave – kazala je ona.
Seleši: Želimo da širimo humanost i toleranciju
Svojim primerom želimo da podstaknemo dobrovoljne davaoce da nas slede i postanu članovi kluba, a potencijalne davaoce da pođu njihovim stopama. Želimo da upoznamo istomišljenike da se družimo i da širimo humanost i toleranciju u svojoj sredini – zaključila je Seleši.
Seleši je inače dobitnica Zlatnog znaka Crvenog krsta Srbije za svoj višedecenijski rad u davalaštvu krvi.
Dobrovoljni davalac krvi je postala sa 18 godina, te je do 34. godine čak 50 puta donirala ovu dragocenu tečnost.
- Nisam imala nikakvih problema zbog doniranja krvi. U prvoj godini mi se spavalo posle davanja krvi, i to je očekivano. Kasnije mi je prešlo u naviku, a i organizam se navikao, tako da ni toga nije bilo – kaže za „Dnevnik“ Seleši.
Čitav radni vek provela je u „Telekomu“ koji je po njenim rečima podržavao doniranje krvi i veoma poštovao dobronamerne odluke zaposlenih.
Ukoliko bi davali krv, od firme smo dobijali tri slobodna dana. To sam koristila tako što sam odlazila na planinarenje – priseća se Seleši.
U njenoj porodici snaja i sestrina ćerka su takođe dobrovoljni davaoci krvi, a starija sestra je bila u ovom krugu humanitarki sve dok je zdravlje služilo.
- Nikada ne znate kome je dragocena tečnost potrebna. Možda će i meni nekada trebati. Uvek kažem dobro je da sam bila zdrava i da sam bila u prilici da toliko puta dam krv. Pozvala bih sve koji su u mogućnosti da urade isto – kaže naša sagovornica.
