НОВОСАЂАНКА МАГДАЛЕНА СЕЛЕШИ 108 ПУТА ДАЛА КРВ И НЕ МИСЛИ ДА СТАНЕ Причa о жени великог срца
Новосађанка Магдалена Селеши једина је жена у Србији која је 108 пута донирала крв, а ове године пуни 67 година председница је Изворног клуба „100“, који је јуче одржао меморијал Милана Бате Коларског у холу Завода за трансфузију у Новом Саду.
Том приликом организована је акција давања крви и подсећање на преминуле чланове Клуба. Реч је о женама које су 50 пута, и о мушкарцима који су 100 пута дали крв.
- Сећање на њих стално негујемо и обележавамо сваке године дружећи се са њиховим породицама. Желимо да подсетимо друге људе на хумани гест некадашњих чланова и да позовемо друге који су у могућности да дају крв – каже Селеши.
- Никада не знате коме је драгоцена течност потребна. Можда ће и мени некада требати. Увек кажем добро је да сам била здрава и да сам била у прилици да толико пута дам крв. Позвала бих све који су у могућности да ураде исто – каже наша саговорница
Сусрету су присуствовали и ученици Основне школе „Петефи Шандор“ који су за присутне припремили пригодан програм.
Изворни клуб „100“ чији је Селеши председник окупља чланове који су 100 и више пута дали крв. Иницијатор и први председник Клуба је био Милан Бата Коларски.
Касније су им се придружиле жене које су више од 50 пута дале крв, пошто тада није било жена које су стоструки даваоци.
Наш клуб је јединствен у Србији. Прво смо регистровано удружење грађана вишеструких давалаца крви. Новосађани смо различитих нација, занимања, махом већином пензионери, али имамо јединствену жељу да, док можемо повређенима и болеснима помогнемо да оздраве – казала је она.
Селеши: Желимо да ширимо хуманост и толеранцију
Својим примером желимо да подстакнемо добровољне даваоце да нас следе и постану чланови клуба, а потенцијалне даваоце да пођу њиховим стопама. Желимо да упознамо истомишљенике да се дружимо и да ширимо хуманост и толеранцију у својој средини – закључила је Селеши.
Селеши је иначе добитница Златног знака Црвеног крста Србије за свој вишедеценијски рад у давалаштву крви.
Добровољни давалац крви је постала са 18 година, те је до 34. године чак 50 пута донирала ову драгоцену течност.
- Нисам имала никаквих проблема због донирања крви. У првој години ми се спавало после давања крви, и то је очекивано. Касније ми је прешло у навику, а и организам се навикао, тако да ни тога није било – каже за „Дневник“ Селеши.
Читав радни век провела је у „Телекому“ који је по њеним речима подржавао донирање крви и веома поштовао добронамерне одлуке запослених.
Уколико би давали крв, од фирме смо добијали три слободна дана. То сам користила тако што сам одлазила на планинарење – присећа се Селеши.
У њеној породици снаја и сестрина ћерка су такође добровољни даваоци крви, а старија сестра је била у овом кругу хуманитарки све док је здравље служило.
- Никада не знате коме је драгоцена течност потребна. Можда ће и мени некада требати. Увек кажем добро је да сам била здрава и да сам била у прилици да толико пута дам крв. Позвала бих све који су у могућности да ураде исто – каже наша саговорница.
