SENĆANI AGILNI NA OČUVANJU SREDNJOVEKOVNE TRADICIJE U POTISJU Život predaka u domu od filca

Jurta je osmišljena tako da zadovoljni sve potrebe nomadskih naroda i njihov stepski stočarski način života, čak i da izdrži ekstremne vremenske uslove.   

Istorija jurte, okruglog pokretnog šatora ukorenjena je u kulturi nomadskih plemena koji su živeli u stepama centralne Azije. Prenosivi dom omogućavao im je da vode nomadski način života terajući svoju stoku na nove pašnjake, pa su tako dospeli i na naše prostore. Predsednica Rukotvorilačkog udruženja “Rozeta” etnolog Agneš Nađ Abonji objašnjava da ova jedinstvena građevina nije služila samo za stanovanje predaka već da je imala i istaknutu ulogu u životu zajednice. 

– Kružni oblik jurte je simbol potpunosti i jedinstva, a korišćeni prirodni materijali za njenu izradu simbolizuju harmoničan suživot sa okolinom. Skelet šatora je napravljen iz vise delova od drveta, koji se mogu sklopiti poput harmonike, a skladno su osmišljeni svi neophodni delovi, od krovnih letvi i kružnog drvenog okviraa do krovnih nosača pričvršćenih za vrata jurte. Pokrivač se pravio od pustovane vune, odnosno filca, ili životinjske kože, čime se unutrašnjost šatora štitila od kiše i snega, a kada su letnje žege obezbeđivala je hladovinu. Praktično, izrada jurte zahteva visok nivo znanja u obradi drveta i drugim zanatima kao što su filcanje, izrada konopaca i tkanje traka – objašnjava Agneš Nađ Abonji. 

Filc za pokrivanje jurte je napravljen od vune, koja ima odlična svojstva toplotne izolacije i održava prijatnu temperaturu kako u hladnim zimskim danima, tako i u letnjim vrućinama. 

– Naši preci su pripadali nomadskim narodima tako da nisu imali stalni dok i živeli su pod šatorima. Većina izvora dokazuje da su Mađari živeli u kružnim filcanim šatorima koji su podsećali na jurte nomadskih turkijskih i mongolskih naroda srednje Azije. Za ovu vrstu stanovanja može se reći da je jedan od vrhunaca etno arhitekture. Sa naseljavanjem Mađari su postepeno odustajali od života u šatorima iako su ih dugo koristili kao letnji smeštaj, uz zgrade koje su služile za stalni boravak – dodaje Agneš Nađ Abonji. 

Senćanskim entuzijastima bilo je potrebno vise od pola godine i angažovanje oko stotinu učesnika, uključujući učenike osnovnih i srednjih škola, da 2004.godine naprave prvu vojvođansku jurtu. Za iradu filca utrošeno je stotinak kilograma vune. Od tada je ona prikazivana na brojnim izložbama, između ostalog i na Svetskoj konferenciji filcane umetnosti u Budimpešti, ali kao što su nomadi pri seobama morali obnavljati svoje jurte i senćanska je bila sazrela za renoviranje. Na obnavljanju jurte ove godine svi učesnici su predano radili. Na izradi elemenata drvene konstrukcije angažovali su se majstori drvortezbari Ferenc Puškaš, Đerđ Vašaš, Silard Beviz, Žolt Kovač i drugi. Zamenu dotrajalih platnenih traka odradile su žene sa instruktorkama tkanja Piroškom Pete i Magdom Sabo, a pored izrade traka puno ručnog rada i veštine iziskivali su izrada filca, konopaca i drugih delova.   

Obnovljena jurta prikazana je nedavno na “Senćanskim danima poljoprivrede”, u okviru projekta “Očuvanje i promovisanje srednjevekovne tradicije u Potisju” na kome su se ukdružili entuzijasti Rukotvorilačkog udruženja “Rozeta” i Udruženje za očuvanje srednjovekovne tradicije “Sveti Loninus”, uz podršku opštine Senta i Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu AP Vojvodine. Tome je podršku pridodao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice za radionice i multikulturalni program.