"PROCES PELIKO" MILA RAUA NA OTVARANJU Počeo Ne:Bitef u Beogradu

Recimo da je sve počelo smenom Nikite Milivojevića. Sudeći po ljudima - predsedniku Odbora Bitefa Svetozaru Cvetkoviću i novom umetničkom direktoru/ selektoru Milošu Loliću, ništa nije slutilo na katastrofu. Osim političke situacije. Malo po malo, krunili su se snovi o još jednom Bitefu, 59. po redu, da bi došli do novih, o ne:Bitefu, koji će biti održan od 15. do 18. decembra.  
– Nizom pogrešnih i nestručnih odluka, drastičnim smanjenjem budžeta, ukidanjem funkcije umetničkog direktora i, na kraju, otvorenom cenzurom programa, osnivač je počinio sve korake da se Bitef ove godine ne desi. Najpre ga je gradska vlast razvlastila i osiromašila, zatim odložila i preoblikovala, a onda pokušala i da ućutka – jer je i posle skoro šest decenija ostao slobodarski, kritički, glasan, pobunjen – objašnjavaju organizatori ne:Bitefa, grupa građana koju čine umetnici i radnici u kulturi. 
Snažno podržan međunarodnom umetničkom zajednicom, ljudima koji su inicijalno bili pozvani, pod sloganom „Bitef je tamo gde se okupimo“ ne:Bitef će biti održan skoro pa u izvorno zamišljenom programu, ne i pod okriljem institucija koje su ga osnovale i producirale već skoro 60 godina. Na njemu će nastupiti i cenzurisani Milo Rau, reditelj iz Švajcarske i jedan od najznačajnijih reditelja današnjice, koji je prošle godine otvorio Bitef i govorio kritički o politici rudarenja nemačke vlade, nastupiće i Romeo Kasteluči, čija predstava ”Bratija” govori o policijskoj brutalnosti, a nastupiće i mlade nade srpske alternativne scene: Andreja Kargačin, Aleksander Zain, Ana Janković i Akcioni odbor, kolektiv studenata Fakulteta dramskih umetnosti. 
Ne:Bitef se najavljuje kao nastavak festivala koji pripada zajednici, a ne bilo kom sekretarijatu, odboru ili vladi. U programskom tekstu se podseća da je cenzurisani program postao mesto okupljanja i ujedinjenja brojnih kulturnih radnika i radnica, organizacija, publike…
- Bez novca, sa vrlo malo resursa, ali sa mnogo entuzijazma, solidarnosti i besplatnog rada, preuzimamo odgovornost da festival ipak održimo živim – gerilski, na više lokacija u gradu, od 15. do 18. decembra. Time pokazujemo da scena ne prihvata cenzuru i da ne pristaje da je prećuti – kako bi rekla Žizel Peliko: „Sramota mora da promeni stranu’“. - saopšteno je.
A Žizel Peliko nije spomenuta slučajno. ”Proces Peliko” je predstava Mila Raua, kojom je inscenirano suđenje počiniocima serijskog silovanja čija je žrtva Žizel. Ta predstava će sada u novoj postavci biti izvedena na Fakultetu dramskih umetnosti 15. decembra. Predstava svedoči o sistemu koji omogućava da porodično nasilje prođe nezapaženo, a ovu koprodukciju Bečkog festivala i Festivala u Avinjonu u Beogradu će izvesti gotovo 30 lokalnih glumaca i glumica, kulturnih radnika i radnica, aktivista i aktivistkinja, koji su javnosti poznati po svojim profesionalnim dostignućima, ali i angažmanu za bolje društvo.
Pre toga, biće održan razgovor u okviru međunarodne kampanje „Resistance Now! Together“ koju je pokrenuo Bečki festival. Švajcarski reditelj Milo Rau, inicijator kampanje, razgovaraće sa predstavnicima domaće kulturne scene o represiji koju kulturni sektor trpi zbog odupiranja autokratiji i učešća u borbi za društvene promene.
Drugog festivalskog dana, 16. decembra, u Magacinu u Kraljevića Marka, program „Oni dolaze“ biće posvećen mladim autorkama i autorima čije je produkcije domaća i svetska javnost trebalo da upozna tokom 59. Bitefa: „Dora ili Ko će da prošiva prsluke?“ Andreje Kargačin, plesno i koreografsko istraživanje „Tenzija“ Aleksandera Zaina, „Samoubistvo kao (društvena) činjenica“ Ane Janković i „Društvo spektakla: diverzije samoupravljanja“ Akcionog odbora, kolektiva studenata Fakulteta dramskih umetnosti.
Narednog dana, 17. decembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju publika će moći da pogleda projekciju predstave „Bratija“ Romea Kastelučija i Skota Gibonsa, koja donosi priču o policijskoj brutalnosti, odnosno o fenomenu masovnog muškog institucionalizovanog nasilja. Reditelj predstave Romeo Kasteluči će se i putem videa obratiti publici u CZKD-u.
Nakon toga, biće održana tribina „Pravda i/ili kažnjavanje: ka abolicionističkoj budućnosti“, u svetlu aktuelnih društvenih previranja u Srbiji, ali i brojnih drugih širom sveta. Postavlja se pitanje da li težnja za pravednijim društvom podrazumeva i radikalnu reformu ili potpuno odricanje od želje za kaznom i osvetom. Može se postaviti i pitanje da li bi feministički i ostali progresivni pokreti trebalo da se oslanjaju na represivni državni aparat, policiju i zatvorski sistem, u želji za pravdom ili bi trebalo da se fokusiraju na politiku brige, prevenciju nasilja i osnaživanje marginalizovanih grupa da se sa nasiljem izbore, ukoliko do njega dođe.
Treći festivalski dan biće završen pank koncertom i pratećom izložbom u ”Karmakomi”, a poslednjeg dana, 18. decembra, u Centru za kulturnu dekontaminaciju biće održana tribina „Umetnost: povlačenje i/kao otpor“ koja će okupiti sve ljude iz kulture koji su u protekloj godini delovali protiv cenzure i autokratske kulturne politike. Razgovaraće se o tome da li je kritika još uvek moguća unutar institucija umetnosti ili je upravo njihovo napuštanje – povlačenje, odustajanje, privremeno „neodržavanje“ – danas najsnažniji gest otpora.
I. Burić