"ПРОЦЕС ПЕЛИКО" МИЛА РАУА НА ОТВАРАЊУ Почео Не:Битеф у Београду

Рецимо да је све почело сменом Никите Миливојевића. Судећи по људима - председнику Одбора Битефа Светозару Цветковићу и новом уметничком директору/ селектору Милошу Лолићу, ништа није слутило на катастрофу. Осим политичке ситуације. Мало по мало, крунили су се снови о још једном Битефу, 59. по реду, да би дошли до нових, о не:Битефу, који ће бити одржан од 15. до 18. децембра.  
– Низом погрешних и нестручних одлука, драстичним смањењем буџета, укидањем функције уметничког директора и, на крају, отвореном цензуром програма, оснивач је починио све кораке да се Битеф ове године не деси. Најпре га је градска власт развластила и осиромашила, затим одложила и преобликовала, а онда покушала и да ућутка – јер је и после скоро шест деценија остао слободарски, критички, гласан, побуњен – објашњавају организатори не:Битефа, група грађана коју чине уметници и радници у култури. 
Снажно подржан међународном уметничком заједницом, људима који су иницијално били позвани, под слоганом „Битеф је тамо где се окупимо“ не:Битеф ће бити одржан скоро па у изворно замишљеном програму, не и под окриљем институција које су га основале и продуцирале већ скоро 60 година. На њему ће наступити и цензурисани Мило Рау, редитељ из Швајцарске и један од најзначајнијих редитеља данашњице, који је прошле године отворио Битеф и говорио критички о политици рударења немачке владе, наступиће и Ромео Кастелучи, чија представа ”Братија” говори о полицијској бруталности, а наступиће и младе наде српске алтернативне сцене: Андреја Каргачин, Александер Заин, Ана Јанковић и Акциони одбор, колектив студената Факултета драмских уметности. 
Не:Битеф се најављује као наставак фестивала који припада заједници, а не било ком секретаријату, одбору или влади. У програмском тексту се подсећа да је цензурисани програм постао место окупљања и уједињења бројних културних радника и радница, организација, публике…
- Без новца, са врло мало ресурса, али са много ентузијазма, солидарности и бесплатног рада, преузимамо одговорност да фестивал ипак одржимо живим – герилски, на више локација у граду, од 15. до 18. децембра. Тиме показујемо да сцена не прихвата цензуру и да не пристаје да је прећути – како би рекла Жизел Пелико: „Срамота мора да промени страну’“. - саопштено је.
А Жизел Пелико није споменута случајно. ”Процес Пелико” је представа Мила Рауа, којом је инсценирано суђење починиоцима серијског силовања чија је жртва Жизел. Та представа ће сада у новој поставци бити изведена на Факултету драмских уметности 15. децембра. Представа сведочи о систему који омогућава да породично насиље прође незапажено, а ову копродукцију Бечког фестивала и Фестивала у Авињону у Београду ће извести готово 30 локалних глумаца и глумица, културних радника и радница, активиста и активисткиња, који су јавности познати по својим професионалним достигнућима, али и ангажману за боље друштво.
Пре тога, биће одржан разговор у оквиру међународне кампање „Resistance Now! Together“ коју је покренуо Бечки фестивал. Швајцарски редитељ Мило Рау, иницијатор кампање, разговараће са представницима домаће културне сцене о репресији коју културни сектор трпи због одупирања аутократији и учешћа у борби за друштвене промене.
Другог фестивалског дана, 16. децембра, у Магацину у Краљевића Марка, програм „Они долазе“ биће посвећен младим ауторкама и ауторима чије је продукције домаћа и светска јавност требало да упозна током 59. Битефа: „Дора или Ко ће да прошива прслуке?“ Андреје Каргачин, плесно и кореографско истраживање „Тензија“ Александера Заина, „Самоубиство као (друштвена) чињеница“ Ане Јанковић и „Друштво спектакла: диверзије самоуправљања“ Акционог одбора, колектива студената Факултета драмских уметности.
Наредног дана, 17. децембра у Центру за културну деконтаминацију публика ће моћи да погледа пројекцију представе „Братија“ Ромеа Кастелучија и Скота Гибонса, која доноси причу о полицијској бруталности, односно о феномену масовног мушког институционализованог насиља. Редитељ представе Ромео Кастелучи ће се и путем видеа обратити публици у ЦЗКД-у.
Након тога, биће одржана трибина „Правда и/или кажњавање: ка аболиционистичкој будућности“, у светлу актуелних друштвених превирања у Србији, али и бројних других широм света. Поставља се питање да ли тежња за праведнијим друштвом подразумева и радикалну реформу или потпуно одрицање од жеље за казном и осветом. Може се поставити и питање да ли би феминистички и остали прогресивни покрети требало да се ослањају на репресивни државни апарат, полицију и затворски систем, у жељи за правдом или би требало да се фокусирају на политику бриге, превенцију насиља и оснаживање маргинализованих група да се са насиљем изборе, уколико до њега дође.
Трећи фестивалски дан биће завршен панк концертом и пратећом изложбом у ”Кармакоми”, а последњег дана, 18. децембра, у Центру за културну деконтаминацију биће одржана трибина „Уметност: повлачење и/као отпор“ која ће окупити све људе из културе који су у протеклој години деловали против цензуре и аутократске културне политике. Разговараће се о томе да ли је критика још увек могућа унутар институција уметности или је управо њихово напуштање – повлачење, одустајање, привремено „неодржавање“ – данас најснажнији гест отпора.
И. Бурић