JEDNA PESMICA OTVORILA DEČIJE SRCE: Devojčica Marija Filipović iz Srbobrana PISALA ZA DEČIJI DNEVNIK, PA NAPISALA ZBIRKU PESAMA
Ponekad je dovoljna jedna objavljena pesmica da dečji svet postane veći. Jedna stranica u novinama, jedan ohrabrujući pogled učiteljice, jedno „verujem u tebe“ — i nastane hrabrost da se piše dalje.
Marija Filipović, učenica IV3 razreda Osnovne škole „Vuk Karadžić“ iz Srbobrana, svoju prvu pesmu napisala je tiho i tajno, iz srca, povodom 8. marta. Podelila ju je sa svojom učiteljicom, a ona je, prepoznavši iskrenost i radost u stihovima, pesmu poslala na stranicu „Dečijeg dnevnika“. Taj mali, ali važan korak bio je za Mariju pravi vetar u leđa.
Uz podršku roditelja, učiteljice i izdavačke kuće, iz dečje mašte nastala je i prva zbirka pesama — „Pesmice iz moje radionice“. To je knjiga koja tiho, ali sigurno poručuje da pesnik može biti i dete, i da se snovi ostvaruju onda kada im neko otvori vrata.
„Poštovana, želim iz dubine duše da Vam se zahvalim na objavljivanju mojih radova. Jedna od mojih prvih pesmica objavljena je baš na Vašoj stranici. Napisana je tajno, povodom 8. marta i podelila sam je sa mojom učiteljicom. Moja divna učiteljica, Snežana Džambas, kojoj sam mnogo zahvalna, odlučila je da pesmicu pošalje baš za dečiju stranicu ,,Dnevnika“. To je bio vetar u leđa da nastavim da pišem. Uz pomoć mojih divnih roditelja, učiteljice i izdavačke kuće nastala je moja prva zbirka pesama ,,Pesmice iz moje radionice“. Moja knjiga je primer i dokaz da pesnik može biti i dete i da kada verujete u sebe možete ostvariti i ono što ste mislili da je nemoguće“, napisala je Marija Redakciji Dnevnika.
Ovakva pisma i ovakve priče podsećaju nas zašto postoji „Dečji dnevnik“ — da bude mesto gde dečji glasovi rastu, gde se talenat ne meri godinama i gde jedan objavljeni stih može da promeni nečiji put.