ЈЕДНА ПЕСМИЦА ОТВОРИЛА ДЕЧИЈЕ СРЦЕ: Девојчица Марија Филиповић из Србобрана ПИСАЛА ЗА ДЕЧИЈИ ДНЕВНИК, ПА НАПИСАЛА ЗБИРКУ ПЕСАМА
Понекад је довољна једна објављена песмица да дечји свет постане већи. Једна страница у новинама, један охрабрујући поглед учитељице, једно „верујем у тебе“ — и настане храброст да се пише даље.
Марија Филиповић, ученица IV3 разреда Основне школе „Вук Караџић“ из Србобрана, своју прву песму написала је тихо и тајно, из срца, поводом 8. марта. Поделила ју је са својом учитељицом, а она је, препознавши искреност и радост у стиховима, песму послала на страницу „Дечијег дневника“. Тај мали, али важан корак био је за Марију прави ветар у леђа.
Уз подршку родитеља, учитељице и издавачке куће, из дечје маште настала је и прва збирка песама — „Песмице из моје радионице“. То је књига која тихо, али сигурно поручује да песник може бити и дете, и да се снови остварују онда када им неко отвори врата.
„Поштована, желим из дубине душе да Вам се захвалим на објављивању мојих радова. Једна од мојих првих песмица објављена је баш на Вашој страници. Написана је тајно, поводом 8. марта и поделила сам је са мојом учитељицом. Моја дивна учитељица, Снежана Џамбас, којој сам много захвална, одлучила је да песмицу пошаље баш за дечију страницу ,,Дневника“. То је био ветар у леђа да наставим да пишем. Уз помоћ мојих дивних родитеља, учитељице и издавачке куће настала је моја прва збирка песама ,,Песмице из моје радионице“. Моја књига је пример и доказ да песник може бити и дете и да када верујете у себе можете остварити и оно што сте мислили да је немогуће“, написала је Марија Редакцији Дневника.
Оваква писма и овакве приче подсећају нас зашто постоји „Дечји дневник“ — да буде место где дечји гласови расту, где се таленат не мери годинама и где један објављени стих може да промени нечији пут.