ISKUSTVA U ZEMLJORADNIČKOJ ZADRUZI „AGROČOKA“ U ČOKI Stočarstvo sada isplativije, ali bez ratarstva se ne može

Pre tri godine kada je na farmi bilo oko 90 grla, za uspešan uzgoj goveda rase limuzin „Agročoka“ je ponela sertifikat „Farma dobre poljoprivredne prakse“ koji uz ocenu stručne komisije dodeljuje novosadsko Udruženja za tovno govedarstvo „Agroprofit“. Pod vođstvom direktora i rukovodioca farme mladog ekonomiste Miloša Petrovića farma se iz godine u godinu razvija i sada sa teladima ima i do 300 grla!

- Zadnje tri godine apsolutno je isplativije stočarstvo, jer je izuzetno dobra cena i tovnog materijala i priplodnig grla za kojim ima dobre potražnje, međutim mi se ne možemo žaliti ni na ratarstvo, gde je najvažnije da nismo u minusu – kaže Miloš Petrović.

Iako je odrastao u gradu, u obližnjoj Senti, Petrović se opredelio za privređivanje u poljoprivredi, pri čemu je kako veli tome malo doprinela i genetika, jer se poljoprivredom iz hobija bavila njegova porodica. Zadruga kojom rukovodi je novijeg tipa, racionalno organizovana, a pored farme goveda bavi se ratarstvom na 910 hektara.

– Ne kajemo se što smo ušli u stočarsku proizvodnju, jer mislim da stočarstvo bez ratarstva ne može da funkcioniše, ili može jako teško „na mišiće“. Pokazalo se proteklih godina da kod nas stočarstvo dobro prati ratarstvo, kako zbog organskih materija koje stajnjakom obogaćujemo oranice tako i zbog podele rizika pogotovo u ovim sušnim godinama. Tako smo minule sezone od kukuruza koji je usled suše poneo veoma slab rod napravili prilično kvalitetnu silažu za potrebu farme – kaže Miloš Petrović. 

U setvenoj strukturi ZZ „Agročoka“ su uljana repica, ječam, pšenica, kukuruz, suncokret i raž, a odustali su od soje, šećerne repe i sirka 

Farma goveda ZZ „Agročoka“ se do sada razvijala dobrim tempom, ima planova da se broj grla i dalje uvećava, međutim, već nekoliko godina ima problema jer ne može da proširuje objekte za smešđtaj goveda. Razlog je što je u Čoki u toku postupak komasacije i dok je u toku zadruga ne može da dobije građevinsku dozvolu, iako objekat za smeštaj planira da proširi uz postojeći. 

- Zbog toga je postojeći objekat prenatrpan i više ne znamo gde da smestimo naša grala. Nedostaju nam novi objekti za smaštaj goveda, za sve ostalo imamo kapaciteta za mnogo veći broj grla. Čekamo građevinsku dozvolu da bi mogli da gradimo. Problem sa građevinskom dozvolom nas je zakočilo za korišćenje podsticajnih sredstava za izgradnju objekata za smeštaj životinja po konkursu Minis- tarstva poljoprivrede i za sredstva iz fonda IPARD. Projekat imamo, ali građevinsku dozvolu ne možemo dobiti dok se ne završi postupak komasacije ...  

Potsicajna sredstava iz državne kase do sada su koristili za kupovinu mehanizacije, a puno znači podsticaj koji se ostvaruje po hektaru i po umetičenom grlu stoke. Goveda dok su na ispaši na obližnjem pašnjaku nisu toliko zahtevna, ali kada su u štali na jaslama od decembra do kraja februara, to je period kada im se mora posvetiti više pažnje. 

– Taj period nam i dobro dođe da utvrdimo steonost, da pregledamo sva grla i promenimo markice ukoliko otpadnu, takođe i da uradimo inventar i sve dovedemo u red da bi na proleće goveda opet bila spremna da ih ponovo pustimo na livadu – objašnjava Petrović. 
Za ispašu goveda se koristi 90 hektara pašnjaka i još toliko se kosi da bi se obezbedilo dovoljno sena, dok se preostala hrana još obezbeđuje sa dvadesetak hektara iz ratarske proizvodnje, od kukuruza za silažu do drugih useva za kabastu hranu, što ne predstavlja problem jer se raspolaže zalivnim sistemom na 143 hektara. U setvenoj strukturi ZZ „Agročoka“ su uljana repica, ječam, pšenica, raž, kukuruz i suncokret, a odustali su od soje, šećerne repe i sirka.

Govedima je na ispaši obezbeđena pitka voda iz bunara, za šta je razvučena mreža po livadi, a što se tiče održavanja pašnjaka ulaganja su minimalna. Ono što grla ne popasu samo se pokosi. Petrović veli da se protivi degradaciji pašnjaka, pogotovo što je trava koja je prisutna autohtona i tu je stotinama godina, te da je u pitanju zemljište lošijeg kvaliteta tako da je velika greška dirati ih i devastirati preoravanjem, a mogu itekako služiti za stočarsku proizvodnju.

Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.