ИСКУСТВА У ЗЕМЉОРАДНИЧКОЈ ЗАДРУЗИ „АГРОЧОКА“ У ЧОКИ Сточарство сада исплативије, али без ратарства се не може

Пре три године када је на фарми било око 90 грла, за успешан узгој говеда расе лимузин „Агрочока“ је понела сертификат „Фарма добре пољопривредне праксе“ који уз оцену стручне комисије додељује новосадско Удружења за товно говедарство „Агропрофит“. Под вођством директора и руководиоца фарме младог економисте Милоша Петровића фарма се из године у годину развија и сада са теладима има и до 300 грла!

- Задње три године апсолутно је исплативије сточарство, јер је изузетно добра цена и товног материјала и приплодниг грла за којим има добре потражње, међутим ми се не можемо жалити ни на ратарство, где је најважније да нисмо у минусу – каже Милош Петровић.

Иако је одрастао у граду, у оближњој Сенти, Петровић се определио за привређивање у пољопривреди, при чему је како вели томе мало допринела и генетика, јер се пољопривредом из хобија бавила његова породица. Задруга којом руководи је новијег типа, рационално организована, а поред фарме говеда бави се ратарством на 910 хектара.

– Не кајемо се што смо ушли у сточарску производњу, јер мислим да сточарство без ратарства не може да функционише, или може јако тешко „на мишиће“. Показало се протеклих година да код нас сточарство добро прати ратарство, како због органских материја које стајњаком обогаћујемо оранице тако и због поделе ризика поготово у овим сушним годинама. Тако смо минуле сезоне од кукуруза који је услед суше понео веома слаб род направили прилично квалитетну силажу за потребу фарме – каже Милош Петровић. 

У сетвеној структури ЗЗ „Агрочока“ су уљана репица, јечам, пшеница, кукуруз, сунцокрет и раж, а одустали су од соје, шећерне репе и сирка 

Фарма говеда ЗЗ „Агрочока“ се до сада развијала добрим темпом, има планова да се број грла и даље увећава, међутим, већ неколико година има проблема јер не може да проширује објекте за смешђтај говеда. Разлог је што је у Чоки у току поступак комасације и док је у току задруга не може да добије грађевинску дозволу, иако објекат за смештај планира да прошири уз постојећи. 

- Због тога је постојећи објекат пренатрпан и више не знамо где да сместимо наша грала. Недостају нам нови објекти за смаштај говеда, за све остало имамо капацитета за много већи број грла. Чекамо грађевинску дозволу да би могли да градимо. Проблем са грађевинском дозволом нас је закочило за коришћење подстицајних средстава за изградњу објеката за смештај животиња по конкурсу Минис- тарства пољопривреде и за средства из фонда ИПАРД. Пројекат имамо, али грађевинску дозволу не можемо добити док се не заврши поступак комасације ...  

Потсицајна средстава из државне касе до сада су користили за куповину механизације, а пуно значи подстицај који се остварује по хектару и по уметиченом грлу стоке. Говеда док су на испаши на оближњем пашњаку нису толико захтевна, али када су у штали на јаслама од децембра до краја фебруара, то је период када им се мора посветити више пажње. 

– Тај период нам и добро дође да утврдимо стеоност, да прегледамо сва грла и променимо маркице уколико отпадну, такође и да урадимо инвентар и све доведемо у ред да би на пролеће говеда опет била спремна да их поново пустимо на ливаду – објашњава Петровић. 
За испашу говеда се користи 90 хектара пашњака и још толико се коси да би се обезбедило довољно сена, док се преостала храна још обезбеђује са двадесетак хектара из ратарске производње, од кукуруза за силажу до других усева за кабасту храну, што не представља проблем јер се располаже заливним системом на 143 хектара. У сетвеној структури ЗЗ „Агрочока“ су уљана репица, јечам, пшеница, раж, кукуруз и сунцокрет, а одустали су од соје, шећерне репе и сирка.

Говедима је на испаши обезбеђена питка вода из бунара, за шта је развучена мрежа по ливади, а што се тиче одржавања пашњака улагања су минимална. Оно што грла не попасу само се покоси. Петровић вели да се противи деградацији пашњака, поготово што је трава која је присутна аутохтона и ту је стотинама година, те да је у питању земљиште лошијег квалитета тако да је велика грешка дирати их и девастирати преоравањем, а могу итекако служити за сточарску производњу.

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.