ORAO KRSTAŠ SIMBOL SRBIJE I NAJREĐA GRABLJIVICA NAŠEG KRAJA Priča o Lakiju i njegovom putu ka slobodi
Orao krstaš simbol je Srbije, ponosno krasi naš grb, a jedna je od najređih ptica grabljivica na našim terenima.
Njegova populacija poslednjih decenija ozbiljno je narušena, ali problem nije detektovan samo kod nas, već i u drugim evropskim zemljama. Razlog njegovog odsustva iz ovih krajeva je gubitak staništa, seča starih stabala, trovanje pesticidima, nelegalno ubijanje i trovanje, a dodatne pretnje ovoj vrsti su saobraćaj i strujni udari, zbog čega su vremenom postavljene veštačke platforme za gnezda.
Orao krstaš veoma je osetljiva vrsta i ne podnosi uznemiravanja, pogotovo u periodu odgajanja mladunaca. Zato su stručnjaci unazad godinama radili na edukaciji lokalnog stanovništva, što je možda i ključna stvar u očuvanju ove populacije. U 2017. godini, postojao je samo jedan gnezdeći par, koji je bio pod stalnom zaštitom volontera i ornitologa, što je značajno doprinelo oporavku ove grabljivice, uz pomoć populacija iz okolnih zemalja. Danas je u Srbiji zabeleženo čak 19 parova, zahvaljujući velikim naporima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i drugih relevantnih stručnjaka, koji su samostalno, al i uz pomoć evropskih projekata, uspeli da podignu brojnost orla krstaša u našoj zemlji. Jedan takav mežunarodni projekat je „ PannonEagle LIFE”, koji je imao za cilj smanjenje smrtnosti izazvane ljudskim delovanjem i povećanje populacije. Nakon sprovedenih aktivnosti, gnezdeći par je bio povećan sa jednog na tri i svi su bili uspešni u odgoju mladunaca.
Prošle godine, mali broj mladunaca se izlegao, a za jednog od njih početak je bio posebno težak. Kako su nam rekli čuvari u JP „Palić – Ludaš” koji deluju u cilju zaštite prirode u čak čest zaštićenih prirodnih dobara, pronađen je pod nejasnim okolnostima samo par meseci nakon izletanja, slomljenih pera i izmenjenog ponašanja. S obzirom na to da su ljudi počeli da vode bigu o njemu, a usled držanja na pogrešan način, nekolicina pera mu je bilo slomljeno i iskrzano.
– Predugim boravkom uz ljude se vezao za njih, promenivši svoju „divlju“ prirodu i postavši takozvani „imprint“. Zbrinut je u jesen 2024. godine u Zoološkom vrtu „Palić“, a do pred kraj ove zime, već je lepo leteo u namenskom velikom kavezu njihovog avijarijuma. Ipak, ponašao se i dalje pitomo i nije bio sposoban za puštanje u prirodu, a nakon višednevnih konsultacija, odlučeno je da se pribegne vrlo smeloj i rizičnoj akciji, skoro pa avanturi. Pomoći ćemo mu da ponovo postane „divlji“ i „slobodnog duha“, a iskustva u ovom već postoje – poručili su iz JP „Palić – Ludaš”., i dodaju da je pre dvadesetak godina, u Potisju uspešno „podivljan“ mladi belorepan.
Zašto nam je važan
Orao krstaš važna je prirodna karika, jer ima ključnu ulogu u održavanju ravnoteže ekosistema. Kao grabljivica na vrhu lanca ishrane, reguliše brojnost glodara i drugih manjih životinja, sprečavajući njihovo prekomerno razmožavanje, što je za poljopriv- rednike idealno. Prisustvo orla krstaša na nekom staništu direktna je potvrda da je ono zdravo i očuvano, pa se smatra i indikatorom stanja u životnoj sredini. Čuvanjem orla krstaša. Štiti se i veliki broj drugih biljnih i životinjskih vrsta koji ozajedno obitavaju u istom prostoru.
Nosioci ovogodišnje akcije su isti kao i pre dve decenije, čuvari iz JP „Palić – Ludaš“ i ornitolozi iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, ovoga puta uz izvanrednu pomoć JP ZOO vrt „Palić“ i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
– Prvo je u zaštićenom području PIO „Subotička peščara“, blizu postojećeg hranilišta za orlove, postavljen namenski pravljen veliki kavez „za podivljavanje“. Potom je mladi orao krstaš iz ZOO vrta „Palić” premešten u kavez u divljini. Prethodno mu je postavljen satelitski odašiljač, da bi se mogao pratiti, u slučaju da puštanje na slobodu ne pođe kako treba, da možemo reagovati i izbaviti ga iz nevolje ako u nju zabasa. Tada smo ovog mladog krstaša i „krstili“ Laki. U svom novom kavezu, gde je imao i hranu, proveo je nekoliko dana u društvu drugih orlova koji su sletali na hranilište. „Ukusi“ slobode i divljine su mu se brzo dopali i ono što sledi već je legendarno. Hrabro se otisnuo iz kaveza da se u njega ne vrati – rekli su čuvari iz „Palić – Ludaš”.
Par nedelja je Laki boravio blizu hranilišta za orlove u PIO „Subotička peščara“, a potom se osmelio da preleti granicu i obleti Mađarsku, svrativši i do obližnjeg Nacionalnog parka „Kiškunšag“. Sad već mnogo smeliji, vraća se u Srbiju, posetivši prvo Park prirode „Kamaraš“ pa Predeo izuzetnih odlika „Kanjiški jaraši“. Osvajao je tako Laki šumo - stepske prostore, preletevši i Palićko jezero, sve do šume Čikerije. A onda je laki pomislio da može da leti i dalje, te se otisnuo na svoj, za sada, najduži let od oko 90 kilometara na istok, preko Tise do sela Sajan i SRP „Pašnjaci velike droplje“, u blizini gnezda iz kog se izlegao. Posle toga kratko odlazi na jug do PIO „Slatine srednjeg Banata“, pa se vraća za Sajan. A kako kažu upravitelji, u tom momentu se Laki može smatrati potpuno samostalnim, te su mu poželeli sreću u daljem letenju i snalaženju.
Sve u svemu, orao krstaš je do danas ostao jedna od najređih ptica naših krajeva, ali ima nade da će se brojnost njegove populacije i dalje povećavati, zahvaljujući naporima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i projektima koje podržava Evropska unija. Ipak, ova vrsta i dalje zahteva stalnu zaštitu i odgovorno ponašanje ljudi kako bi opstala u prirodi Srbije.