SENTA DOBIJA 50 MILIONA IZ REPUBLIČKE KASE Novac će iskoristiti za rekonstrukciju ovih kulturnih bisera

Je­dan od naj­va­žni­jih ele­me­na­ta in­ve­sti­ci­je je­ste ob­no­va fa­sa­de tor­nja, kao i sve­o­bu­hvat­na za­me­na sto­la­ri­je, što će osim estet­skog una­pre­đe­nja, do­pri­ne­ti i du­go­roč­noj teh­nič­koj si­gur­no­sti i za­šti­ti kul­tur­nog na­sle­đa. U sklo­pu po­dr­ške, pla­ni­ra­no je bren­di­ra­nje i di­gi­ta­li­za­ci­ja Bit­ke kod Sen­te.

Pred­sed­ni­ca Op­šti­ne Sen­ta Haj­nal­ka Bu­ranj je u ob­ja­vi na dru­štve­nim mre­ža­ma is­ta­kla da po­dr­ška ima ve­li­ki zna­čaj, po­što ja­ča iden­ti­tet me­sta, po­ve­ća­va nje­go­vu tu­ri­stič­ku pri­vlač­nost i obez­be­đu­je čvr­stu osno­vu da Bit­ka kod Sen­te po­sta­ne sa­mo­stal­ni, pre­po­zna­tljiv i du­go­roč­no odr­živ kul­tur­ni brend.

- Ova od­lu­ka no­si ja­snu po­ru­ku, a to je da je zna­čaj Bit­ke kod Sen­te pre­po­znat. Ne ra­di se sa­mo o isto­rij­skom do­ga­đa­ju, već o jed­nom od naj­čvr­šćih te­me­lja iden­ti­te­ta Sen­te. Ob­no­vlje­ni to­ranj i Me­mo­ri­jal­ni vi­di­ko­vac stvo­ri­će do­sto­jan am­bi­jent ka­ko bi se pri­ča o bi­ci po­se­ti­o­ci­ma pred­sta­vi­la na sa­vre­men i do­ži­vlja­jan na­čin  - oce­ni­la je ona. - Ovaj re­zul­tat je plod do­sled­nog in­te­re­sa i za­stu­pa­nja ko­je spro­vo­di Sa­vez voj­vo­đan­skih Ma­đa­ra. Lo­kal­nim ide­ja­ma obez­be­đu­je­mo re­pu­blič­ke iz­vo­re fi­nan­si­ra­nja. Po­seb­nu za­hval­nost u ovom kon­tek­stu upu­ću­jem dr Ba­lin­tu Pa­sto­ru, pred­sed­ni­ku SVM-a, ko­ji do­sled­no uva­ža­va lo­kal­ne po­tre­be i pru­ža po­dr­šku raz­voj­nim pla­no­vi­ma Sen­te.

Grad­ska ku­ća u Sen­ti po­dig­nu­ta je iz­me­đu 1912. i 1914. go­di­ne kao zgra­da upra­ve gra­da Sen­ta i pred­sta­vlja ne­po­kret­no kul­tur­no do­bro kao spo­me­nik kul­tu­re od ve­li­kog zna­ča­ja. Na­kon po­ža­ra 1911. go­di­ne u ko­me je iz­go­re­la sta­ra Grad­ska ku­ća, Se­nat Sen­te je ras­pi­sao kon­kurs za no­vu, ko­ja je za­vr­še­na 1914. go­di­ne pre­ma pro­jek­tu ar­hi­tek­te Fri­đe­ša Ko­va­ča,  pod nad­zo­rom pred­u­zi­ma­ča An­ta­la Se­i­le iz Bu­dim­pe­šte. Če­ti­ri de­la gra­đe­vi­ne, po­ve­za­na su u pra­vo­u­ga­o­nik, ko­jim obra­zu­ju unu­tra­šnje dvo­ri­šte. Is­ti­ca­njem is­tu­re­nog cen­tral­nog ri­za­li­ta oval­ne osno­ve na glav­nom trak­tu i ku­le na uglu glav­nog i boč­nog trak­ta po­stig­nut je se­ce­sij­ski kon­cept re­še­nja de­ko­ra­tiv­nih ele­me­na­ta. Ho­ri­zon­tal­ni ven­ci, tra­ke i fri­zo­vi sti­li­zo­va­ne flo­ral­ne i ge­o­me­trij­ske or­na­men­ti­ke, ve­će sta­kle­ne po­vr­ši­ne i sta­kle­ne tra­ke, de­ta­lji od ko­va­nog gvo­žđa, ste­pe­na­sto re­šen krov cen­tral­nog ri­za­li­ta sa luč­no za­vr­še­nom ati­kom u ko­joj je grb gra­da, po re­še­nju iz­ra­de pri­pa­da­ju ma­đar­skoj va­ri­jan­ti se­ce­si­je. 

To­ranj po svom re­še­nju je uni­ka­tan, sa sa­tom ko­ji su na­pra­vi­li saj­dži­je Ro­zgo­nji i Len­dvai iz Bu­dim­pe­šte. Sa­sto­ji se od tri blo­ka osnov­ne po­vr­ši­ne i vi­si­ne ko­je se ka go­re sma­nju­ju. Na dva ni­voa pro­sti­ru se vo­do­rav­ne li­ni­je bal­ko­na, ko­je za­tva­ra­ju dva skra­će­na tor­nja te­ra­som. Vi­si­na do­njeg blo­ka pre­la­zi vi­si­nu osnov­ne gra­đe­vi­ne. To­ranj se za­tva­ra to­ranj­skom ka­pom ko­ja pod­se­ća na ku­po­lu. U ma­ga­ci­ni­ma na spra­tu tor­nja se na­la­ze ma­te­ri­ja­li spi­sa Isto­rij­skog ar­hi­va. Na pe­tom spra­tu na­la­zi se iz­laz na pr­vu te­ra­su tor­nja. Na še­stom spra­tu tor­nja je 2010. go­di­ne otvo­ren Spo­men- vi­di­ko­vac sen­ćan­ske bit­ke, či­ju sa­lu ukra­ša­va­ju ko­pi­je ta­da­šnjih voj­nih uni­for­mi i sli­ke ve­li­kih di­men­zi­ja ko­je pri­ka­zu­je de­lo­ve bit­ke. Na sto­lu se na­la­zi ma­ke­ta ko­ja do­ča­ra­va tok sen­ćan­ske bit­ke sa vi­še hi­lja­da mi­ni­ja­tur­nih voj­ni­ka – ko­nja­ni­ka kao i mno­ge dru­ge ma­ke­te.

Pa­stor: Za tri op­šti­ne 140 mi­li­o­na di­na­ra

 „Na osno­vu od­lu­ke Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, iz re­pu­blič­ke te­ku­će bu­džet­ske re­zer­ve, na moj zah­tev, op­šti­ne Bač­ka To­po­la, Ka­nji­ža i Sen­ta do­bi­le su ukup­no 140 mi­li­o­na di­na­ra (1,2 mi­li­o­na evra) po­dr­ške. De­ta­lji su sle­de­ći: op­šti­na Bač­ka To­po­la do­bi­la je 70 mi­li­o­na di­na­ra (oko 600 hi­lja­da evra), ko­ji će bi­ti usme­re­ni na opre­ma­nje no­vog stu­dent­skog do­ma i ad­mi­ni­stra­tiv­nog cen­tra u zgra­di ne­ka­da­šnjeg ho­te­la ko­ji je u za­vr­šnoj fa­zi iz­grad­nje (30 mi­li­o­na di­na­ra - oko 250 hi­lja­da evra), kao i na de­li­mič­nu ob­no­vu vo­do­vod­ne mre­že u Pa­či­ru i Sta­roj Mo­ra­vi­ci (40 mi­li­o­na di­na­ra - oko 350 hi­lja­da evra). Sen­ta mo­že da ulo­ži 50 mi­li­o­na di­na­ra (oko 430 hi­lja­da evra) za ob­no­vu fa­sa­de Grad­ske ku­će, dok je op­šti­ni Ka­nji­ža opre­de­lje­no 20 mi­li­o­na di­na­ra (oko 170 hi­lja­da evra) ka­ko bi se i da­lje obez­be­dio jav­ni pre­voz iz­me­đu Su­bo­ti­ce i Ka­nji­že”, ob­ja­vio je na dru­štve­nim mre­ža­ma pred­sed­nik Sa­ve­za voj­vo­đan­skih Ma­đa­ra Ba­lint Pa­stor.

Kon­zer­va­tor­sko-re­sta­u­ra­tor­ski ra­do­vi iz­ve­de­ni su de­lom to­kom 2000. i 2002 go­di­ne, a na­sta­vlje­ni 2005. go­di­ne.