СЕНТА ДОБИЈА 50 МИЛИОНА ИЗ РЕПУБЛИЧКЕ КАСЕ Новац ће искористити за реконструкцију ових културних бисера

Је­дан од нај­ва­жни­јих еле­ме­на­та ин­ве­сти­ци­је је­сте об­но­ва фа­са­де тор­ња, као и све­о­бу­хват­на за­ме­на сто­ла­ри­је, што ће осим естет­ског уна­пре­ђе­ња, до­при­не­ти и ду­го­роч­ној тех­нич­кој си­гур­но­сти и за­шти­ти кул­тур­ног на­сле­ђа. У скло­пу по­др­шке, пла­ни­ра­но је брен­ди­ра­ње и ди­ги­та­ли­за­ци­ја Бит­ке код Сен­те.

Пред­сед­ни­ца Оп­шти­не Сен­та Хај­нал­ка Бу­рањ је у об­ја­ви на дру­штве­ним мре­жа­ма ис­та­кла да по­др­шка има ве­ли­ки зна­чај, по­што ја­ча иден­ти­тет ме­ста, по­ве­ћа­ва ње­го­ву ту­ри­стич­ку при­влач­ност и обез­бе­ђу­је чвр­сту осно­ву да Бит­ка код Сен­те по­ста­не са­мо­стал­ни, пре­по­зна­тљив и ду­го­роч­но одр­жив кул­тур­ни бренд.

- Ова од­лу­ка но­си ја­сну по­ру­ку, а то је да је зна­чај Бит­ке код Сен­те пре­по­знат. Не ра­ди се са­мо о исто­риј­ском до­га­ђа­ју, већ о јед­ном од нај­чвр­шћих те­ме­ља иден­ти­те­та Сен­те. Об­но­вље­ни то­рањ и Ме­мо­ри­јал­ни ви­ди­ко­вац ство­ри­ће до­сто­јан ам­би­јент ка­ко би се при­ча о би­ци по­се­ти­о­ци­ма пред­ста­ви­ла на са­вре­мен и до­жи­вља­јан на­чин  - оце­ни­ла је она. - Овај ре­зул­тат је плод до­след­ног ин­те­ре­са и за­сту­па­ња ко­је спро­во­ди Са­вез вој­во­ђан­ских Ма­ђа­ра. Ло­кал­ним иде­ја­ма обез­бе­ђу­је­мо ре­пу­блич­ке из­во­ре фи­нан­си­ра­ња. По­себ­ну за­хвал­ност у овом кон­тек­сту упу­ћу­јем др Ба­лин­ту Па­сто­ру, пред­сед­ни­ку СВМ-а, ко­ји до­след­но ува­жа­ва ло­кал­не по­тре­бе и пру­жа по­др­шку раз­вој­ним пла­но­ви­ма Сен­те.

Град­ска ку­ћа у Сен­ти по­диг­ну­та је из­ме­ђу 1912. и 1914. го­ди­не као згра­да упра­ве гра­да Сен­та и пред­ста­вља не­по­крет­но кул­тур­но до­бро као спо­ме­ник кул­ту­ре од ве­ли­ког зна­ча­ја. На­кон по­жа­ра 1911. го­ди­не у ко­ме је из­го­ре­ла ста­ра Град­ска ку­ћа, Се­нат Сен­те је рас­пи­сао кон­курс за но­ву, ко­ја је за­вр­ше­на 1914. го­ди­не пре­ма про­јек­ту ар­хи­тек­те Фри­ђе­ша Ко­ва­ча,  под над­зо­ром пред­у­зи­ма­ча Ан­та­ла Се­и­ле из Бу­дим­пе­ште. Че­ти­ри де­ла гра­ђе­ви­не, по­ве­за­на су у пра­во­у­га­о­ник, ко­јим обра­зу­ју уну­тра­шње дво­ри­ште. Ис­ти­ца­њем ис­ту­ре­ног цен­трал­ног ри­за­ли­та овал­не осно­ве на глав­ном трак­ту и ку­ле на углу глав­ног и боч­ног трак­та по­стиг­нут је се­це­сиј­ски кон­цепт ре­ше­ња де­ко­ра­тив­них еле­ме­на­та. Хо­ри­зон­тал­ни вен­ци, тра­ке и фри­зо­ви сти­ли­зо­ва­не фло­рал­не и ге­о­ме­триј­ске ор­на­мен­ти­ке, ве­ће ста­кле­не по­вр­ши­не и ста­кле­не тра­ке, де­та­љи од ко­ва­ног гво­жђа, сте­пе­на­сто ре­шен кров цен­трал­ног ри­за­ли­та са луч­но за­вр­ше­ном ати­ком у ко­јој је грб гра­да, по ре­ше­њу из­ра­де при­па­да­ју ма­ђар­ској ва­ри­јан­ти се­це­си­је. 

То­рањ по свом ре­ше­њу је уни­ка­тан, са са­том ко­ји су на­пра­ви­ли сај­џи­је Ро­зго­њи и Лен­дваи из Бу­дим­пе­ште. Са­сто­ји се од три бло­ка основ­не по­вр­ши­не и ви­си­не ко­је се ка го­ре сма­њу­ју. На два ни­воа про­сти­ру се во­до­рав­не ли­ни­је бал­ко­на, ко­је за­тва­ра­ју два скра­ће­на тор­ња те­ра­сом. Ви­си­на до­њег бло­ка пре­ла­зи ви­си­ну основ­не гра­ђе­ви­не. То­рањ се за­тва­ра то­рањ­ском ка­пом ко­ја под­се­ћа на ку­по­лу. У ма­га­ци­ни­ма на спра­ту тор­ња се на­ла­зе ма­те­ри­ја­ли спи­са Исто­риј­ског ар­хи­ва. На пе­том спра­ту на­ла­зи се из­лаз на пр­ву те­ра­су тор­ња. На ше­стом спра­ту тор­ња је 2010. го­ди­не отво­рен Спо­мен- ви­ди­ко­вац сен­ћан­ске бит­ке, чи­ју са­лу укра­ша­ва­ју ко­пи­је та­да­шњих вој­них уни­фор­ми и сли­ке ве­ли­ких ди­мен­зи­ја ко­је при­ка­зу­је де­ло­ве бит­ке. На сто­лу се на­ла­зи ма­ке­та ко­ја до­ча­ра­ва ток сен­ћан­ске бит­ке са ви­ше хи­ља­да ми­ни­ја­тур­них вој­ни­ка – ко­ња­ни­ка као и мно­ге дру­ге ма­ке­те.

Па­стор: За три оп­шти­не 140 ми­ли­о­на ди­на­ра

 „На осно­ву од­лу­ке Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, из ре­пу­блич­ке те­ку­ће бу­џет­ске ре­зер­ве, на мој зах­тев, оп­шти­не Бач­ка То­по­ла, Ка­њи­жа и Сен­та до­би­ле су укуп­но 140 ми­ли­о­на ди­на­ра (1,2 ми­ли­о­на евра) по­др­шке. Де­та­љи су сле­де­ћи: оп­шти­на Бач­ка То­по­ла до­би­ла је 70 ми­ли­о­на ди­на­ра (око 600 хи­ља­да евра), ко­ји ће би­ти усме­ре­ни на опре­ма­ње но­вог сту­дент­ског до­ма и ад­ми­ни­стра­тив­ног цен­тра у згра­ди не­ка­да­шњег хо­те­ла ко­ји је у за­вр­шној фа­зи из­град­ње (30 ми­ли­о­на ди­на­ра - око 250 хи­ља­да евра), као и на де­ли­мич­ну об­но­ву во­до­вод­не мре­же у Па­чи­ру и Ста­рој Мо­ра­ви­ци (40 ми­ли­о­на ди­на­ра - око 350 хи­ља­да евра). Сен­та мо­же да уло­жи 50 ми­ли­о­на ди­на­ра (око 430 хи­ља­да евра) за об­но­ву фа­са­де Град­ске ку­ће, док је оп­шти­ни Ка­њи­жа опре­де­ље­но 20 ми­ли­о­на ди­на­ра (око 170 хи­ља­да евра) ка­ко би се и да­ље обез­бе­дио јав­ни пре­воз из­ме­ђу Су­бо­ти­це и Ка­њи­же”, об­ја­вио је на дру­штве­ним мре­жа­ма пред­сед­ник Са­ве­за вој­во­ђан­ских Ма­ђа­ра Ба­линт Па­стор.

Кон­зер­ва­тор­ско-ре­ста­у­ра­тор­ски ра­до­ви из­ве­де­ни су де­лом то­ком 2000. и 2002 го­ди­не, а на­ста­вље­ни 2005. го­ди­не.