UDRUŽENJE „IZIDA“ IZ FEKETIĆA Dve decenije borbe, solidarnosti i traganja za održivošću

Osnovano je 2001. godine, kao rezultat lične potrebe i roditeljske inicijative, a vremenom je izraslo u dnevni boravak i prostor okupljanja, rada i socijalizacije.

– Udruženje je zvanično upisano u APR 2001. godine, a osnovala ga je moja majka Julijana Pap. Najmlađa sestra ima cerebralnu paralizu i, pošto nije mogla da nastavi školovanje u opštini, roditelji dece koja su za tim imala potrebu okupili su se i stvorili „Izidu“’ – rekao je predsednik tog udruženja Lorant Pap.

Kako dalje navodi za „Dnevnik“, „Izida“ je u prvim godinama rada funkcionisala kao klub u kojem su se roditelji i deca nekoliko puta nedeljno sastajali i družili. Kako su potrebe rasle, tako su se širili i programi, a ključnu ulogu u tom procesu imala je međunarodna podrška.

– Preko Mađarske reformatorske crkve u Srbiji upoznali smo grupu iz Holandije koja nam od samog početka pruža podršku. Bez njih, iskreno, ne bismo postojali – ističe Pap.

Sedište udruženja nalazi se u zgradi nekadašnje „Biro“ škole, koju je nekada pohađala i osnivačica udruženja. Objekat je u trenutku dobijanja bio star i napušten, a njegova obnova traje više od dve decenije.

– Zgrada je bila u veoma lošem stanju, a mi je korak po korak obnavljamo već više od dvadeset godina. Prošle godine smo zamenili prozore, sve uz pomoć naših prijatelja iz Holandije – navodi predsednik udruženja.

Značajan podsticaj u funkcionisanju „Izide“ stigao je 2008. godine, kada su dobili vozilo prilagođeno osobama sa invaliditetom. U to vreme, bili su među prvima u širem okruženju koji su raspolagali takvim prevozom.

Kako su aktivnosti postajale sve brojnije, 2016. godine napravljen je veliki korak – uvedena je usluga socijalne zaštite u vidu dnevnog boravka, koji funkcioniše u punom radnom vremenu.

– To je kao kombinacija zabavišta i škole – radimo ceo dan, sa korisnicima koji dolaze svakodnevno – objašnjava Pap, dodajući da su od tada pokrenute brojne radionice i aktivnosti.

U okviru udruženja danas postoje staklenik, letnjikovac, kao i različiti radni prostori za kreativne i proizvodne aktivnosti. Ipak, rad dnevnog boravka prati i niz administrativnih i finansijskih izazova, pre svega u procesu obnove licence.

– Svakih pet godina prolazimo kroz isti proces – inspekcije, provera gromobrana, sanitarnih uslova, treba da imamo i licencirano osoblje. Uslov je da na deset korisnika idu tri radnika, a mi nemamo sredstva da isplatimo toliki broj zaposlenih – kaže Pap.

U radu „Izide“ finansijska održivost predstavlja jedan od najvećih problema, jer lokalna samouprava, zbog ograničenog budžeta, nije u mogućnosti da u potpunosti pomaže rad dnevnog boravka.

– Samo za isplatu minimalnih zarada potrebno je više od tri miliona dinara godišnje. Moramo da poštujemo sva pravila, a novca jednostavno nema dovoljno – naglašava on.

Kada je početkom godine rad udruženja bio ozbiljno ugrožen, podrška je ponovo stigla iz Holandije. Isplaćene su zaostale plate, a uz pomoć opštine Mali Iđoš koja je preuzela troškove za korišćenje gasa, Udruženje je ipak nastavilo sa radom.

Dodatnu inspiraciju pružila su i iskustva srodnih organizacija, poput beogradskog udruženja „Naša kuća“, koje se opredelilo za model socijalnog preduzetništva.

– Oni su pre deset godina shvatili da klasičan model ne funkcioniše i okrenuli su se socijalnom preduzetništvu. To je pravac u kom i mi želimo da idemo – ističe Pap.

Trenutno „Izida“ ima deset korisnika koji svakodnevno pohađaju dnevni boravak, dok udruženje okuplja oko pedeset porodica sa teritorije opštine Mali Iđoš. U okviru programa razvijene su aktivnosti poput vrtlarstva, obrade lekovitog i začinskog bilja, grnčarstva, slikarstva, domaćinstva i proizvodnje papira od paklica cigareta.

– Imamo sušaru, šreder papira, pakericu, sve radimo – ali prodaja nam ne ide. Imali smo i veb-šop, nudili besplatnu dostavu, nosimo naše proizvode na manifestacije, ali ništa nije zaživelo – kaže Pap. – Ne možemo da se borimo sa masovnom proizvodnjom. Naš cilj nisu savršeni proizvodi, već jedinstveni.

Zato je u planu kreiranje „Izida paketa“, koji bi objedinio različite proizvode i bio plasiran kroz mrežu „Naša kuća“, dok bi samo udruženje ostalo fokusirano na proizvodnju.

– Naš zadatak je da proizvodimo, a distribuciju i prodaju će raditi "Naša kuća". Sledeće godine želimo da uključimo još neko udruženje i da napravimo stabilan sistem – navodi Pap.

Zato će posebna pažnja biti posvećena individualnom pristupu korisnicima i njihovim sposobnostima.

– Nisu svi spretni u svemu. Zadatak našeg psihologa je da proceni ko je sklon kojoj aktivnosti i da svakog usmerimo tamo gde se najbolje snalazi. To nam je jedan od glavnih ciljeva za 2026. godinu – zaključuje Lorant Pap.

S. Milačić i D. Andulajević

Projekat „Raznolikost u srcu – priče lokalnih udruženja i organizacija opštine Mali Iđoš“ realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansiran je iz budžeta Opštine Mali Iđoš. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.