УДРУЖЕЊЕ „ИЗИДА“ ИЗ ФЕКЕТИЋА Две деценије борбе, солидарности и трагања за одрживошћу

Основано је 2001. године, као резултат личне потребе и родитељске иницијативе, а временом је израсло у дневни боравак и простор окупљања, рада и социјализације.

– Удружење је званично уписано у АПР 2001. године, а основала га је моја мајка Јулијана Пап. Најмлађа сестра има церебралну парализу и, пошто није могла да настави школовање у општини, родитељи деце која су за тим имала потребу окупили су се и створили „Изиду“’ – рекао је председник тог удружења Лорант Пап.

Како даље наводи за „Дневник“, „Изида“ је у првим годинама рада функционисала као клуб у којем су се родитељи и деца неколико пута недељно састајали и дружили. Како су потребе расле, тако су се ширили и програми, а кључну улогу у том процесу имала је међународна подршка.

– Преко Мађарске реформаторске цркве у Србији упознали смо групу из Холандије која нам од самог почетка пружа подршку. Без њих, искрено, не бисмо постојали – истиче Пап.

Седиште удружења налази се у згради некадашње „Биро“ школе, коју је некада похађала и оснивачица удружења. Објекат је у тренутку добијања био стар и напуштен, а његова обнова траје више од две деценије.

– Зграда је била у веома лошем стању, а ми је корак по корак обнављамо већ више од двадесет година. Прошле године смо заменили прозоре, све уз помоћ наших пријатеља из Холандије – наводи председник удружења.

Значајан подстицај у функционисању „Изиде“ стигао је 2008. године, када су добили возило прилагођено особама са инвалидитетом. У то време, били су међу првима у ширем окружењу који су располагали таквим превозом.

Како су активности постајале све бројније, 2016. године направљен је велики корак – уведена је услуга социјалне заштите у виду дневног боравка, који функционише у пуном радном времену.

– То је као комбинација забавишта и школе – радимо цео дан, са корисницима који долазе свакодневно – објашњава Пап, додајући да су од тада покренуте бројне радионице и активности.

У оквиру удружења данас постоје стакленик, летњиковац, као и различити радни простори за креативне и производне активности. Ипак, рад дневног боравка прати и низ административних и финансијских изазова, пре свега у процесу обнове лиценце.

– Сваких пет година пролазимо кроз исти процес – инспекције, провера громобрана, санитарних услова, треба да имамо и лиценцирано особље. Услов је да на десет корисника иду три радника, а ми немамо средства да исплатимо толики број запослених – каже Пап.

У раду „Изиде“ финансијска одрживост представља један од највећих проблема, јер локална самоуправа, због ограниченог буџета, није у могућности да у потпуности помаже рад дневног боравка.

– Само за исплату минималних зарада потребно је више од три милиона динара годишње. Морамо да поштујемо сва правила, а новца једноставно нема довољно – наглашава он.

Када је почетком године рад удружења био озбиљно угрожен, подршка је поново стигла из Холандије. Исплаћене су заостале плате, а уз помоћ општине Мали Иђош која је преузела трошкове за коришћење гаса, Удружење је ипак наставило са радом.

Додатну инспирацију пружила су и искуства сродних организација, попут београдског удружења „Наша кућа“, које се определило за модел социјалног предузетништва.

– Они су пре десет година схватили да класичан модел не функционише и окренули су се социјалном предузетништву. То је правац у ком и ми желимо да идемо – истиче Пап.

Тренутно „Изида“ има десет корисника који свакодневно похађају дневни боравак, док удружење окупља око педесет породица са територије општине Мали Иђош. У оквиру програма развијене су активности попут вртларства, обраде лековитог и зачинског биља, грнчарства, сликарства, домаћинства и производње папира од паклица цигарета.

– Имамо сушару, шредер папира, пакерицу, све радимо – али продаја нам не иде. Имали смо и веб-шоп, нудили бесплатну доставу, носимо наше производе на манифестације, али ништа није заживело – каже Пап. – Не можемо да се боримо са масовном производњом. Наш циљ нису савршени производи, већ јединствени.

Зато је у плану креирање „Изида пакета“, који би објединио различите производе и био пласиран кроз мрежу „Наша кућа“, док би само удружење остало фокусирано на производњу.

– Наш задатак је да производимо, а дистрибуцију и продају ће радити "Наша кућа". Следеће године желимо да укључимо још неко удружење и да направимо стабилан систем – наводи Пап.

Зато ће посебна пажња бити посвећена индивидуалном приступу корисницима и њиховим способностима.

– Нису сви спретни у свему. Задатак нашег психолога је да процени ко је склон којој активности и да сваког усмеримо тамо где се најбоље сналази. То нам је један од главних циљева за 2026. годину – закључује Лорант Пап.

С. Милачић и Д. Андулајевић

Пројекат „Разноликост у срцу – приче локалних удружења и организација општине Мали Иђош“ реализује Дневник Војводина прес, а суфинансиран је из буџета Општине Мали Иђош. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.