INTERVJU Balint Juhas, predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine SAMO ZAJEDNO I DIJALOGOM MOŽEMO ODGOVORITI NA SVE IZAZOVE
Glavni zadatak u narednoj godini je da Skupština AP Vojvodine nastavi da radi odgovorno i u interesu građana. Da se odluke donose na vreme, da se budžet i pokrajinski programi pažljivo razmatraju i prati njihova realizacija, rekao je u razgovoru za „Dnevnik” predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Balint Juhas.
Kako je napomenuo njegov prioritet i delje neće biti količina odluka, već njihov kvalitet i primena, Skupština treba da ostane dom političkog dijaloga, a ne podela, gde se zajednički interes građana uvek postavlja iznad političkih razlika, jer ako Skupština prestane da bude mesto razgovora, prestaje da bude institucija – i to je granica koju nećemo prelaziti.
Da li Skupština AP Vojvodine ima dovoljno kapaciteta da odgovori na potrebe građana?
- Imamo kapacitete i mehanizme, ali ih moramo stalno jačati i unapređivati. Poslanici su ključni, oni treba da budu u kontaktu sa građanima, slušaju i prezentuju njihove potrebe. Građani ne osećaju institucije kroz članove zakona, već kroz to da li imaju lekara, posao i školu za dete. Takođe, nijedna institucija to ne može sama, samo zajedničkim radom svih poslaničkih grupa, pokrajinskih organa i drugih institucija možemo donositi odluke sa stvarnim efektom i odgovorati na današnje i buduće izazove.
U susret izbornoj godini
Očekuje nas izborna godina u Mađarskoj, a verovatno i u Srbiji. Kakva su vam očekivanja?
- Izborna godina uvek znači pojačanu političku dinamiku, ali očekujem da ti procesi proteknu mirno, demokratski i u skladu sa institucionalnim okvirom. Vojvođanski Mađari u velikom broju imaju biračko pravo u obe države i veoma je važno da aktivno učestvuju u izbornim procesima, kako bi sačuvali mogućnost da angažovano i odgovorno učestvuju u kreiranju politika koje utiču na njihov život i budućnost. Verujem da će građani prepoznati odgovornost, rezultate i politiku mira koja nudi sigurnost i napredak. Prvenstveni cilj nam je da sačuvamo mađarsku zajednicu u Vojvodini kao složnu, ujedinjenu, koja ima snagu da ostvari svoje prioritete.
Da li u Skupštini AP Vojvodine ima političkog dijaloga i koliko je on konstruktivan?
- Opštepoznata činjenica je da Skupština AP Vojvodine predstavlja mesto pristojnog političkog dijaloga i čuva dignitet najvišeg organa u pokrajini, koja na izuzetan način neguje političku kulturu i demokratsku raspravu u Republici Srbiji. Kao predsednik, ostajem posvećen tome da naša Skupština bude mesto gde se argumenti čuju, gde se razmenjuju različita mišljenja i gde se traže rešenja u interesu građana. Iako je bilo izazovnih trenutaka, uspeli smo da vratimo politički dijalog i konstruktivnu raspravu na njeno mesto nastajanja, u skupštinsku salu, i dalje ga jačamo i podižemo njegov kvalitet.
Koji kapitalni projekti su najznačajniji za razvoj Vojvodine u narednoj budžetskoj godini?
- Razvoj Vojvodine oslanja se na snažan investicioni ciklus iz republičkog i pokrajinskog budžeta, sa dugoročnim efektom na privredu, infrastrukturu i kvalitet života građana. Ovi projekti nisu samo beton i asfalt, već preduslov da ljudi ostanu u Vojvodini. Iz republičkog budžeta za kapitalne projekte u Vojvodini opredeljeno je oko 183 milijarde dinara, namenjenih izgradnji brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, nastavku auto-puta Beograd – Zrenjanin, mostu kod Sremskih Karlovaca, obilaznice oko Novog Sada i mađarsko–srpskoj železnici, odnosno projektima od strateškog značaja za region i privredu. Pokrajinski budžet od 59 milijardi dinara usmeren je na projekte koji direktno unapređuju život građana: zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu. Tek neki od primera su rekonstrukcija i izgradnja novog objekata pulmologije u Senti, rekonstrukcija objekata u okviru Kliničkog centra Vojvodione, nova škola „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu, obnova škole „Feješ Klara“ u Kikindi i sportske hale u u Novom Kneževcu. Sve ove investicije pokazuju razvojnu politiku koja podržava ravnomeran razvoj Vojvodine.
Skupština treba da ostane dom političkog dijaloga, a ne podela, gde se zajednički interes građana uvek postavlja iznad političkih razlika, jer ako Skupština prestane da bude mesto razgovora, prestaje da bude institucija – i to je granica koju nećemo prelaziti
Kako se u praksi primenjuje ustavna odredba o izdvajanju najmanje 7 odsto republičkog budžeta za AP Vojvodinu?
- Primenjuje se kroz budžetske mehanizme koji daju konkretne rezultate. U nedostatku Zakona o finansiranju Vojvodine, moguća su razna tumačenja. U 2023. godini pokrajinski budžet iznosio je 123 milijarde dinara, što je u odnosu na 2016. godinu duplo veći iznos. Ako pored nominalnog iznosa budžet AP Vojvodine računamo i transferna sredstva u obrazovanju i zdravstvu, pa dodamo i direktna republička ulaganja u infrastrukturu i razvoj na teritoriji pokrajine već možemo zaključiti da je ustavna obaveza i premašena. U 2024. godini sredstva pokrajinskog budžeta i direktna republička ulaganja zajedno su iznosila više od 257 milijardi dinara, što predstavlja oko 14,6 odsto republičkog budžeta.
U planovima za 2026. godinu ukupna sredstva, uključujući pokrajinski budžet i republička ulaganja na teritoriji Vojvodine, prelaze 242 milijarde dinara, što je više od 10 odsto republičkog budžeta. Važno je šta piše u budžetu, ali je još važnije šta se tim sredstvima izgradi na korist građana. Ustavnu obavezu ne posmatramo kao puku formalnost, već kao razvojnu i sadržinsku podršku životu građana.
Kako obezbediti ravnomerniji razvoj svih delova pokrajine, posebno manjih i ruralnih sredina?
- Ravnomeran razvoj Vojvodine postiže se konkretnim projektima, koje sam već nabrajao i uvažavanjem potreba ljudi u svim delovima Pokrajine. Programi Pokrajinske vlade imaju važnu ulogu, ali veliki deo uspeha zavisi i od inicijativa sa lokala, ideja, predloga i angažovanja lokalnih samouprava i građana. Kapitalni projekti, koji su sadržani u budžetu AP Vojvodine za 2026. godinu, van velikih gradova, konkretno u Čurugu, Senti, Sremskoj Kamenici, Kikindi i Novom Kneževcu, su primeri da svaki deo Vojvodine ima svoje mesto u razvoju. Najnovija odluka vlade Republike Srbije da se pristupi projektovanju obnove i modernizacije regionalnih železničkih pruga Vrbas–Sombor i Pančevo–Zrenjanin–Senta–Subotica predstavljaju važan korak ka ravnomernijem regionalnom razvoju, boljoj povezanosti i ekonomskom oživljavanju Vojvodine.
Da gradimo zajedništvo
Koja bi bila vaša poruka građanima Vojvodine?
- U izazovnim vremenima, najvažnije je da ostanemo povezani i da gradimo zajedništvo. Samo kroz međusobno razumevanje, solidarnost i spremnost da slušamo jedni druge možemo prevazići teškoće. Pozivam sve građane Vojvodine da zajedno smanjujemo tenzije i podele i da zajednički stvaramo društvo u kojem svako može da doprinese i da se oseća uključenim.
Šta je bilo najteže u procesu preuzimanja odgovornosti i vođenja Skupštine na samom početku mandata, posebno imajući na umu da je Skupštinu vodio Ištvan Pastor, koji je uživao veliko poštovanje kako vladajuće većine tako i opozicije?
- Predsedavanje Skupštinom AP Vojvodine posle Ištvana Pastora za mene je svakako velika čast i istovremeno ogroman izazov i odgovornost. Predsednik Pastor je uživao veliko poštovanje i vladajuće većine i opozicije, a za mene lično bio je lider, prijatelj i mentor. Rad Desetog saziva Skupštine APV odlikuje sasvim drugačija politička dinamika. Svedoci smo da su u prethodne dve godine političke diskusije postale oštrije i često se ne preza od teških reči, ali moj lični cilj je da, bez obzira na sve, princip dijaloga ostane živ i da Skupština ostane mesto gde se različita mišljenja čuju i uvažavaju.
Fondacija „Prosperitati” znatno je doprinela ekonomskom razvoju Vojvodine, posebno kroz podršku malim preduzetnicima i inovativnim projektima. Od osnivanja fondacija je raspisala više od 50 konkursa, primila preko 18.000 prijava i podržala oko 16.000 projekata u vrednosti od preko 64 milijarde dinara, odnosno više od 548 miliona evra
Šta ste od Ištvana Pastora naučili tokom zajedničkog rada i šta smatrate najvažnijim nasleđem koje je ostavio?
- Naučio sam mnogo, i profesionalno i privatno. Često se setim njegovih reči da se započeti posao, kao i započeta rečenica, moraju završiti sa smislom. Predsednik Pastor je verovao u dijalog kao osnovni alat politike, bio je primer da se upornošću, smirenošću i jasnim ciljevima mogu graditi trajna rešenja. Znao da prepozna politički momenat kad može da pokrene inicijative i sa kim može da realizuje velika dela. Njegovo političko i društveno nasleđe je nesagledivo, ali stabilna, jaka i povezana mađarska zajednica u Srbiji je sigurno ono čemu je posvetio život. Nedavno su predsednici Vučić i Orban, na dodeli priznanja „Ištvan Pastor“, naglasili ono što svi mislimo: da srpsko-mađarskog istorijskog pomirenja i ovakvih odnosa Srbije i Mađarske ne bi bilo da nije bilo Ištvana Pastora i njegovog nesebičnog truda i rada.
Kako Skupština AP Vojvodine doprinosi očuvanju prava nacionalnih manjina i koliko je važno negovanje multikulturalnosti kao vrednosti Vojvodine?
- Multikulturalnost je duboko utkana u DNK Vojvodine, to su naši temelji i snaga. Naš parlament je najvišejezičniji u Evropi, posle Evropskog parlamenta, sednice se simultano prevode na sve službene jezike, kao i skupštinski materijali. Podržavamo školovanje na maternjem jeziku, kulturne manifestacije, izdavaštvo i medije manjinskih zajednica, kako bi ljudi mogli da žive svoj jezik i kulturu. Sarađujemo i podržavamo rad nacionalnih saveta nacionalnih zajednica, od kojih 17 od ukupno 24 ima sedište na teritoriji AP Vojvodine, na šta sam posebno ponosan. Očuvanje manjinskih prava podržavaju i pokrajinski konkursi i programi, a za 2026. godinu planirano je 185 miliona dinara.
Ekonomija kao kompas pokrajinske politike
Kako vam je doktorska disertacija iz oblasti ekonomije pomogla u obavljanju funkcije predsednika Skupštine AP Vojvodine?
- Doktorska disertacija je rezultat dugog procesa i za mene predstavlja ostvarivanje ličnog cilja i ujedno zaokruživanje dugogodišnjeg profesionalnog iskustva i praktičnog rada u razvojnim programima, institucijama i kao predsednik Skupštine AP Vojvodine. Istraživački rad mi je omogućio da sistematski sagledam kako razvojne strategije, javne politike i konkretni programi utiču na privredni rast, zapošljavanje i ostanak ljudi u Vojvodini. To mi pomaže da odluke posmatram ne samo kroz politički, već i kroz razvojni i ekonomski ugao, sa fokusom na dugoročne efekte.
Kakvu ulogu Fondacija „Prosperitati“ ima u ekonomskom razvoju Vojvodine i koji su najznačajniji rezultati programa Fondacije od njenog osnivanja?
- Fondacija „Prosperitati“ znatno je doprinela ekonomskom razvoju Vojvodine, posebno kroz podršku malim preduzetnicima i inovativnim projektima. Od osnivanja, fondacija je raspisala više od 50 konkursa, primila preko 18.000 prijava i podržala oko 16.000 projekata u vrednosti od preko 64 milijarde dinara, odnosno više od 548 miliona evra. Podrška fondacije ima vidljiv efekat na terenu: omogućena je kupovina blizu 5.500 hektara zemljišta, obezbeđeno više od 1.300 novih domova, pokrenuto oko 700 preduzetničkih poduhvata, podržan razvoj skoro 3.000 preduzeća i preko 6.000 poljoprivrednika, što osigurava egzistenciju za oko 15.000 zaposlenih. Ovi programi direktno su uticali na život više od 60.000 ljudi, pokazujući da je „Prosperitati“ snažan razvojni i socijalni oslonac, naročito u manjim i ruralnim sredinama.
Razvoj Vojvodine oslanja se na snažan investicioni ciklus iz republičkog i pokrajinskog. Projekti nisu samo beton i asfalt, već preduslov da ljudi ostanu u Vojvodini
U kojoj je fazi sprovođenje Strategije teritorijalnog i privrednog razvoja Mađara u Vojvodini i kako će doprineti ukupnom ekonomskom razvoju pokrajine?
- Trenutno je u fazi intenzivne javne rasprave, od Bečeja do Novog Sada. Javnost prepoznaje da strategija odgovara stvarnim potrebama: zapošljavanju, razvoju preduzetništva, stambenom pitanju, zadržavanju mladih, modernizaciji poljoprivrede i digitalnim kapacitetima. Poseban deo strategije je posvećen stvaranju uslova da Vojvođani, koji trenutni žive i rade u inostranstvu jednog dana donesu odluku da se vrate u svoj dom, da svoju stvaralačku energiju okrenu ka razvoju naše regije. Konačna verzija nove strategije, koja će biti usvojena do kraja januara, stvoriće okvir za dalji dugoročan ekonomski i društveni razvoj mađarske zajednice u Vojvodini.
Silvia Kovač