ИНТЕРВЈУ Балинт Јухас, председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине САМО ЗАЈЕДНО И ДИЈАЛОГОМ МОЖЕМО ОДГОВОРИТИ НА СВЕ ИЗАЗОВЕ

Како је напоменуо његов приоритет и деље неће бити количина одлука, већ њихов квалитет и примена, Скупштина треба да остане дом политичког дијалога, а не подела, где се заједнички интерес грађана увек поставља изнад политичких разлика, јер ако Скупштина престане да буде место разговора, престаје да буде институција – и то је граница коју нећемо прелазити. 

Да ли Скупштина АП Војводине има довољно капацитета да одговори на потребе грађана?

- Имамо капацитете и механизме, али их морамо стално јачати и унапређивати. Посланици су кључни, они треба да буду у контакту са грађанима, слушају и презентују њихове потребе. Грађани не осећају институције кроз чланове закона, већ кроз то да ли имају лекара, посао и школу за дете. Такође, ниједна институција то не може сама, само заједничким радом свих посланичких група, покрајинских органа и других институција можемо доносити одлуке са стварним ефектом и одговорати на данашње и будуће изазове.

Да ли у Скупштини АП Војводине има политичког дијалога и колико је он конструктиван?

- Општепозната чињеница је да Скупштина АП Војводине представља место пристојног политичког дијалога и чува дигнитет највишег органа у покрајини, која на изузетан начин негује политичку културу и демократску расправу у Републици Србији. Као председник, остајем посвећен томе да наша Скупштина буде место где се аргументи чују, где се размењују различита мишљења и где се траже решења у интересу грађана. Иако је било изазовних тренутака, успели смо да вратимо политички дијалог и конструктивну расправу на њено место настајања, у скупштинску салу, и даље га јачамо и подижемо његов квалитет.

Који капитални пројекти су најзначајнији за развој Војводине у наредној буџетској години?

- Развој Војводине ослања се на снажан инвестициони циклус из републичког и покрајинског буџета, са дугорочним ефектом на привреду, инфраструктуру и квалитет живота грађана. Ови пројекти нису само бетон и асфалт, већ предуслов да људи остану у Војводини. Из републичког буџета за капиталне пројекте у Војводини опредељено је око 183 милијарде динара, намењених изградњи брзе саобраћајнице Нови Сад – Рума, наставку ауто-пута Београд – Зрењанин, мосту код Сремских Карловаца, обилазнице око Новог Сада и мађарско–српској железници, односно пројектима од стратешког значаја за регион и привреду. Покрајински буџет од 59 милијарди динара усмерен је на пројекте који директно унапређују живот грађана: здравство, образовање и социјалну заштиту. Тек неки од примера су реконструкција и изградња новог објеката пулмологије у Сенти, реконструкција објеката у оквиру Клиничког центра Војводионе, нова школа „Милош Црњански“ у Новом Саду, обнова школе „Фејеш Клара“ у Кикинди и спортске хале у у Новом Кнежевцу. Све ове инвестиције показују развојну политику која подржава равномеран развој Војводине.

Скупштина треба да остане дом политичког дијалога, а не подела, где се заједнички интерес грађана увек поставља изнад политичких разлика, јер ако Скупштина престане да буде место разговора, престаје да буде институција – и то је граница коју нећемо прелазити

Како се у пракси примењује уставна одредба о издвајању најмање 7 одсто републичког буџета за АП Војводину?

- Примењује се кроз буџетске механизме који дају конкретне резултате. У недостатку Закона о финансирању Војводине, могућа су разна тумачења. У 2023. години покрајински буџет износио је 123 милијарде динара, што је у односу на 2016. годину дупло већи износ. Ако поред номиналног износа буџет АП Војводине рачунамо и трансферна средства у образовању и здравству, па додамо и директна републичка улагања у инфраструктуру и развој на територији покрајине већ можемо закључити да је уставна обавеза и премашена. У 2024. години средства покрајинског буџета и директна републичка улагања заједно су износила више од 257 милијарди динара, што представља око 14,6 одсто републичког буџета.

У плановима за 2026. годину укупна средства, укључујући покрајински буџет и републичка улагања на територији Војводине, прелазе 242 милијарде динара, што је више од 10 одсто републичког буџета. Важно је шта пише у буџету, али је још важније шта се тим средствима изгради на корист грађана. Уставну обавезу не посматрамо као пуку формалност, већ као развојну и садржинску подршку животу грађана.

Како обезбедити равномернији развој свих делова покрајине, посебно мањих и руралних средина?

- Равномеран развој Војводине постиже се конкретним пројектима, које сам већ набрајао и уважавањем потреба људи у свим деловима Покрајине. Програми Покрајинске владе имају важну улогу, али велики део успеха зависи и од иницијатива са локала, идеја, предлога и ангажовања локалних самоуправа и грађана. Капитални пројекти, који су садржани у буџету АП Војводине за 2026. годину, ван великих градова, конкретно у Чуругу, Сенти, Сремској Каменици, Кикинди и Новом Кнежевцу, су примери да сваки део Војводине има своје место у развоју. Најновија одлука владе Републике Србије да се приступи пројектовању обнове и модернизације регионалних железничких пруга Врбас–Сомбор и Панчево–Зрењанин–Сента–Суботица представљају важан корак ка равномернијем регионалном развоју, бољој повезаности и економском оживљавању Војводине.

Шта је било најтеже у процесу преузимања одговорности и вођења Скупштине на самом почетку мандата, посебно имајући на уму да је Скупштину водио Иштван Пастор, који је уживао велико поштовање како владајуће већине тако и опозиције?

- Председавање Скупштином АП Војводине после Иштвана Пастора за мене је свакако велика част и истовремено огроман изазов и одговорност. Председник Пастор је уживао велико поштовање и владајуће већине и опозиције, а за мене лично био је лидер, пријатељ и ментор. Рад Десетог сазива Скупштине АПВ одликује сасвим другачија политичка динамика. Сведоци смо да су  у претходне две године политичке дискусије постале оштрије и често се не преза од тешких речи, али мој лични циљ је да, без обзира на све, принцип дијалога остане жив и да Скупштина остане место где се различита мишљења чују и уважавају.

Фондација „Просперитати” знатно је допринела економском развоју Војводине, посебно кроз подршку малим предузетницима и иновативним пројектима. Од оснивања фондација је расписала више од 50 конкурса, примила преко 18.000 пријава и подржала око 16.000 пројеката у вредности од преко 64 милијарде динара, односно више од 548 милиона евра

Шта сте од Иштвана Пастора научили током заједничког рада  и шта сматрате најважнијим наслеђем које је оставио?

- Научио сам много, и професионално и приватно. Често се сетим његових речи да се започети посао, као и започета реченица, морају завршити са смислом. Председник Пастор је веровао у дијалог као основни алат политике, био је пример да се упорношћу, смиреношћу и јасним циљевима могу градити трајна решења. Знао да препозна политички моменат кад може да покрене иницијативе и са ким може да реализује велика дела. Његово политичко и друштвено наслеђе је несагледиво, али стабилна, јака и повезана мађарска заједница у Србији је сигурно оно чему је посветио живот. Недавно су председници Вучић и Орбан, на додели признања „Иштван Пастор“, нагласили оно што сви мислимо: да српско-мађарског историјског помирења и оваквих односа Србије и Мађарске не би било да није било Иштвана Пастора и његовог несебичног труда и рада. 

Како Скупштина АП Војводине доприноси очувању права националних мањина и колико је важно неговање мултикултуралности као вредности Војводине?

- Мултикултуралност је дубоко уткана у ДНК Војводине, то су наши темељи и снага. Наш парламент је највишејезичнији у Европи, после Европског парламента, седнице се симултано преводе на све службене језике, као и скупштински материјали. Подржавамо школовање на матерњем језику, културне манифестације, издаваштво и медије мањинских заједница, како би људи могли да живе свој језик и културу. Сарађујемо и подржавамо рад националних савета националних заједница, од којих 17 од укупно 24 има седиште на територији АП Војводине, на шта сам посебно поносан. Очување мањинских права подржавају и покрајински конкурси и програми, а за 2026. годину планирано је 185 милиона динара.

Какву улогу Фондација „Просперитати“ има у економском развоју Војводине и који су најзначајнији резултати програма Фондације од њеног оснивања?

- Фондација „Просперитати“ знатно је допринела економском развоју Војводине, посебно кроз подршку малим предузетницима и иновативним пројектима. Од оснивања, фондација је расписала више од 50 конкурса, примила преко 18.000 пријава и подржала око 16.000 пројеката у вредности од преко 64 милијарде динара, односно више од 548 милиона евра. Подршка фондације има видљив ефекат на терену: омогућена је куповина близу 5.500 хектара земљишта, обезбеђено више од 1.300 нових домова, покренуто око 700 предузетничких подухвата, подржан развој скоро 3.000 предузећа и преко 6.000 пољопривредника, што осигурава егзистенцију за око 15.000 запослених. Ови програми директно су утицали на живот више од 60.000 људи, показујући да је „Просперитати“ снажан развојни и социјални ослонац, нарочито у мањим и руралним срединама.

Развој Војводине ослања се на снажан инвестициони циклус из републичког и покрајинског. Пројекти нису само бетон и асфалт, већ предуслов да људи остану у Војводини

У којој је фази спровођење Стратегије територијалног и привредног развоја Мађара у Војводини и како ће допринети укупном економском развоју покрајине?

- Тренутно је у фази интензивне јавне расправе, од Бечеја до Новог Сада. Јавност препознаје да стратегија одговара стварним потребама: запошљавању, развоју предузетништва, стамбеном питању, задржавању младих, модернизацији пољопривреде и дигиталним капацитетима. Посебан део стратегије је посвећен стварању услова да Војвођани, који тренутни живе и раде у иностранству једног дана донесу одлуку да се врате у свој дом, да своју стваралачку енергију окрену ка развоју наше регије. Коначна верзија нове  стратегије, која ће бити усвојена до краја јануара, створиће оквир за даљи дугорочан економски и друштвени развој мађарске заједнице у Војводини. 

Силвиа Ковач