ZRENJANIN ČUVA ZIMSKU TRADICIJU! Nekad se klizalo na zamrznutom Begeju, danas uz smeh i radost najmlađih na Trgu slobode
ZRENJANIN: Klizalište na Trgu slobode otvoreno je u Zrenjaninu, a naročito su mu se obradovali najmlađi. Ulaz je 150 dinara, koliko košta i najam klizaljki.
Termini su na svakih sat vremena, a ovo je prilika da se prisetimo kako je klizanje u ovom banatskom gradu izgledalo kroz istoriju.
Prvo gradsko klizalište u Zrenjaninu otvoreno je 1875. godine, podseća istoričarka Nada Boroš, nekadašnja direktorka ovdašnjeg Istorijskog arhiva. Kako u to vreme nije bilo drugih mogućnosti za klizanje u našem gradu sem prirodno zamrznutih vodenih površina, prvo klizalište otvoreno je na Begeju, u centralnom delu reke, između današnje zgrade Narodnog muzeja i Palate pravde. Na debelom ledu, pišu ondašnje gradske novine, odvijao se pravi sportski život jer je, sem igranki i balova, omladina imala i pravu zimsku razonodu.
Od prvih klizaljki do Trga slobode
Zrenjaninci su se od prvih dana do danas klizali kad god su za to imali priliku. U novijoj istoriji, prvo veštačko klizalište svečano je, uz vatromet, otvoreno u dvorištu Doma borilačkih sportova „Partizan“. Sledeća lokacija bila je bašta letnjeg bioskopa, poznatog kao Kino bašta, a zatim i u samom centru grada, na Trgu slobode, gde se nalazi i ove zime. Jedno vreme klizalište je bilo smešteno i u nekadašnjem Aviv Parku, danas tržnom centru BIG Zrenjanin.
Kako bi omogućila i atraktivno noćno klizanje, uprava klizališta je u saradnji sa gradom uvela osvetljenje na luč, jačine hiljadu sveća, kaže Boroš. Ova ogromna lampa pretvarala je noć u dan, a tiha muzika ulepšavala je ovaj prijatni zimski kutak na Begeju.
– Klizalište je imalo jedan veliki nedostatak. Zavisilo je isključivo od vremenskih uslova, te se u vreme blažih zimskih dana nije smelo koristiti, a uprava se morala dovijati kako da na to upozori klizače – priča Nada Boroš.
Tako je uveden običaj da se u danima kada je klizalište otvoreno ispred finansijske palate, zgrade današnjeg Narodnog muzeja, postave plavo - žute zastavice kada je klizanje dozvoljeno. Kada su zastavice uklonjene, to je znak da klizanje nije dozvoljeno, jer je led na Begeju nesiguran. Prema pisanju ondašnjih listova, klizači su veoma poštovali upozorenja uprave. Zbog toga nije dolazilo do bilo kakvih ispada i nesreća.
– Da bi se klizalište moglo redovno održavati, osvetljavati i čistiti, uprava je bila prinuđena da uvede članarinu. Ona nije bila velika, a za đake i visokoškolarce bio je uveden i znatan popust – ističe Boroš.
Ljubitelji klizanja sa nestrpljenjem su iščekivali jaku zimu i mrazeve, a samim tim i debeo led na Begeju. Mnogo puta, međutim, razočaralo ih je blago vreme i topao vetar. Sve je spremno za otvaranje sezone klizanja, pisale su ondašnje novine, sala za grejanje, ograda oko klizališta, osvetljenje, ali mraza i hladnoće nema, pa sezona klizanja na Begeju ne može da počne.
– Zbog toga je uprava klizališta uputila poziv građanstvu da svojim prilozima pomogne izgradnju stalnog klizališta, jer grad nije bio u mogućnosti da obezbedi potrebna sredstva. Međutim, kako je suma bila velika, sredstva se nisu mogla prikupiti i od te ideje se odustalo – završava priču istoričarka.
Tekst i foto: Ž. Balaban
