KORISTITE LI KUHINJSKU ILI MORSKU SO? Evo u čemu je razlika
So je neizostavan začin u svakoj kuhinji, sastojak koji ima moć da transformiše ukus gotovo svakog jela. Ipak, na policama prodavnica nalazimo različite vrste, a najčešći izbor svodi se na večno pitanje: kuhinjska ili morska so?
Dok mnogi veruju da je morska so superiornija i zdravija opcija, portal The Kitchn donosi odgovor – da li zaista postoji razlika i da li je jedna vrsta zaista bolja od druge.
U čemu je zapravo razlika?
Ben Džejkobsen, osnivač kompanije Jacobsen Salt Co., objašnjava da sva so, bez obzira na vrstu, potiče iz istog izvora – mora. Ključna razlika leži u načinu na koji se so bere i obrađuje.
„Uopšteno govoreći, kuhinjska so je industrijski proizvedena, ujednačena kristalna so koja je visoko obrađena i rafinisana. Ova vrsta soli često ima gorak ukus i obično je rafinisana do veoma visoke čistoće, a može da sadrži i aditive poput joda ili sredstava protiv zgrudavanja“, kaže Džejkobsen.
On dodaje da ta finoća utiče i na doživljaj slanosti. „Pošto je kuhinjska so tako fino mlevena i rafinisana, ona se veoma brzo topi na jeziku, što može da je učini oštrijom ili grubljom u poređenju sa solima koje imaju veće, nepravilnije kristale.“
S druge strane, morska so je drugačija. „Morska so je poznata po nepravilno oblikovanim kristalima, što dovodi do različitih tekstura, a često nosi i zanimljiviju mineralnost koja joj daje čist, slan ukus“, objašnjava on.
Da li je jedna vrsta soli nutritivno vrednija od druge?
Ali da li je jedna vrsta soli nutritivno vrednija od druge? Registrovana dijetetičarka Ejmi Dejvis ističe da je so često pogrešno shvaćen sastojak.
„So, u svom najosnovnijem obliku, jeste mineralno jedinjenje sastavljeno od natrijuma (Na) i hlorida (Cl), a oba ova minerala igraju važnu ulogu u organizmu. Natrijum je esencijalni elektrolit koji pomaže u regulisanju ravnoteže tečnosti, prenosu nervnih impulsa i funkciji mišića. Hlorid takođe ima ključnu ulogu u održavanju pravilne hidratacije i varenja“, kaže Dejvis.
Nema neke razlike
„I kuhinjska i morska so sadrže uporedive količine natrijuma po težini, tako da sa kardiovaskularnog stanovišta i stanovišta krvnog pritiska nijedna nije inherentno ’zdravija’ od druge“, kaže ona i dodaje da je glavna razlika u obradi.
„Morska so je manje rafinisana i sadrži male količine minerala poput magnezijuma, kalcijuma i kalijuma. Ali to može da bude od jedan do 15 odsto morske soli po težini i neće značajno doprineti vašem unosu ovih minerala. S druge strane, kuhinjska so je rafiniranija i obično sadrži dodati jod, koji podržava zdravu funkciju štitaste žlezde.“
Njen zaključak je jasan: „Kuhinjska so ima lošu reputaciju, ali je ona prilično neopravdana sa zdravstvenog stanovišta. Sadrži veoma slične nivoe natrijuma kao morska so, ali je dodatno obrađena kako bi se uklonili minerali i nečistoće. Dodavanje joda i sredstava protiv zgrudavanja, kako bi se sprečilo slepljivanje, verovatno je razlog zašto se morska so smatra superiornijom, ali su sa zdravstvenog stanovišta ove dve vrste soli izuzetno slične.“