КОРИСТИТЕ ЛИ КУХИЊСКУ ИЛИ МОРСКУ СО? Ево у чему је разлика
Со је неизоставан зачин у свакој кухињи, састојак који има моћ да трансформише укус готово сваког јела. Ипак, на полицама продавница налазимо различите врсте, а најчешћи избор своди се на вечно питање: кухињска или морска со?
Док многи верују да је морска со супериорнија и здравија опција, портал The Kitchn доноси одговор – да ли заиста постоји разлика и да ли је једна врста заиста боља од друге.
У чему је заправо разлика?
Бен Џејкобсен, оснивач компаније Jacobsen Salt Co., објашњава да сва со, без обзира на врсту, потиче из истог извора – мора. Кључна разлика лежи у начину на који се со бере и обрађује.
„Уопштено говорећи, кухињска со је индустријски произведена, уједначена кристална со која је високо обрађена и рафинисана. Ова врста соли често има горак укус и обично је рафинисана до веома високе чистоће, а може да садржи и адитиве попут јода или средстава против згрудавања“, каже Џејкобсен.
Он додаје да та финоћа утиче и на доживљај сланости. „Пошто је кухињска со тако фино млевена и рафинисана, она се веома брзо топи на језику, што може да је учини оштријом или грубљом у поређењу са солима које имају веће, неправилније кристале.“
С друге стране, морска со је другачија. „Морска со је позната по неправилно обликованим кристалима, што доводи до различитих текстура, а често носи и занимљивију минералност која јој даје чист, слан укус“, објашњава он.
Да ли је једна врста соли нутритивно вреднија од друге?
Али да ли је једна врста соли нутритивно вреднија од друге? Регистрована дијететичарка Ејми Дејвис истиче да је со често погрешно схваћен састојак.
„Со, у свом најосновнијем облику, јесте минерално једињење састављено од натријума (Na) и хлорида (Cl), а оба ова минерала играју важну улогу у организму. Натријум је есенцијални електролит који помаже у регулисању равнотеже течности, преносу нервних импулса и функцији мишића. Хлорид такође има кључну улогу у одржавању правилне хидратације и варења“, каже Дејвис.
Нема неке разлике
„И кухињска и морска со садрже упоредиве количине натријума по тежини, тако да са кардиоваскуларног становишта и становишта крвног притиска ниједна није инхерентно ’здравија’ од друге“, каже она и додаје да је главна разлика у обради.
„Морска со је мање рафинисана и садржи мале количине минерала попут магнезијума, калцијума и калијума. Али то може да буде од један до 15 одсто морске соли по тежини и неће значајно допринети вашем уносу ових минерала. С друге стране, кухињска со је рафиниранија и обично садржи додати јод, који подржава здраву функцију штитасте жлезде.“
Њен закључак је јасан: „Кухињска со има лошу репутацију, али је она прилично неоправдана са здравственог становишта. Садржи веома сличне нивое натријума као морска со, али је додатно обрађена како би се уклонили минерали и нечистоће. Додавање јода и средстава против згрудавања, како би се спречило слепљивање, вероватно је разлог зашто се морска со сматра супериорнијом, али су са здравственог становишта ове две врсте соли изузетно сличне.“