Minus posebno udara na OVU grupu ljudi! Oprez, LEDENI DANI MOGU DA ZAUSTAVE RAD SRCA Lekar upozorio: ČIM TEMPERATURA PADNE ispod 5 stepeni...

Kada temperatura vazduha padne ispod 5 stepeni Celzijusa, rizik od srčane insuficijencije se povećava, navodi se u francuskoj studiji objavljenoj u časopisu Američkog koledža za kardiologiju.
 

Pad žive u termometrima prati povećanje broja hospitalizacija zbog srčane insuficijencije, što zahteva veću budnost i efikasne preventivne mere.

Konkretno, istraživači sa Univerziteta u Nansiju analizirali su više od 4.500 prijema na odeljenje hitne pomoći univerzitetske bolnice zbog akutne srčane insuficijencije između 2010. i 2022. godine.

Minusi povećavaju broj hospitalizacija

Upoređujući ove podatke sa vremenskim obrascima, zaključak je jasan - temperatura je glavni faktor rizika. Čim temperatura u termometru padne ispod 5 stepeni Celzijusa, rizik od dekompenzacije (zatajenja) naglo raste, a svaki dodatni pad od 5 stepeni dovodi do povećanja prijema za približno 10 procenata, bez obzira na ostale vremenske parametre.

Drugim rečima, minus 10 do 15 stepeni, moglo bi povećati hospitalizacije zbog srčanog zastoja za oko 30 procenata!
 

Da je hladnoća veoma štetna za srce, čak i više od visokih temperatura, potvrđuje i prof. dr Goran Krstačić, direktor zagrebačke kardiološke ustanove Srčana.
 

Za one koji su u riziku od srčane insuficijencije ili ishemijske bolesti, svaki dodatni faktor rizika, uključujući nisku temperaturu, pogoršaće situaciju. Naime, niske temperature vazduha povećavaju probleme sa cirkulacijom jer se krvni sudovi sužavaju, a to često može dovesti do hospitalizacije pacijenta zbog srčanog zastoja. Zato stalno upozoravamo građane da kada su temperature niske ne bi trebalo da izlaze na hladnoću bez potrebe. Ako baš moraju, treba da stave kapu, pokriju lice šalom, stave rukavice i borave napolju što kraće vreme - naglasio je prof. dr Krstačić.

Hladno vreme povećava rizik
 

Naravno, sezonski karakter kardiovaskularnih bolesti je poznat već dugo vremena, ali ovde brojke potvrđuju ovaj rizik. Zimi primećujemo približno stotinu nedeljnih poseta hitnoj pomoći zbog srčane insuficijencije, u poređenju sa manje od 75 leti. Razlika je značajna“, napominje profesor Ričard Isnard , kardiolog u bolnici Pitije-Salpetrijer (Pariz) i predsednik naučnog saveta Fondacije za srce i istraživanje. Studija takođe ističe važnost trajanja izloženosti, jer se rizik povećava sa dolaskom hladnog vremena, dostižući vrhunac posle nedelju dana.

Hladno vreme pokreće adaptacije u telu, kao što su ubrzan rad srca i povišen krvni pritisak, što dodatno opterećuje već krhki srčani mišić - objašnjava dr Florijan Zores , kardiolog iz Strazbura. Takođe podstiče aritmije i ishemijske epizode, što dovodi do nedostatka kiseonika u srcu, dva dobro poznata faktora rizika za dekompenzaciju.

Opasnost od virusa
Pored direktnog dejstva hladnoće, faktori okoline pogoršavaju situaciju. Zimi, zatvaranje u zatvorenom prostoru i nedostatak ventilacije podstiču cirkulaciju virusa (grip, Kovid-19, RSV, pneumokokus), koji su posebno opasni za srce.
Prevencija je, kažu stručnjaci, ključna. Dr Zores preporučuje vakcinaciju protiv gripa, kovid-19, RSV-a i pneumokoka svake godine i pažljivo praćenje upozoravajućih znakova, kao što su neuobičajena otežano disanje, brzo povećanje telesne težine, otok nogu ili intenzivan umor.

Iako je važno zaštititi se od hladnoće odgovarajućom odećom, fizička aktivnost ostaje ključna za sprečavanje pada kondicije srčanog mišića. Treba izbegavati naporne aktivnosti na otvorenom, ali postoje korisne alternative, kao što je dvadesetominutna brza šetnja, čak i u zatvorenom prostoru, u toplom tržnom centru. Istraživači takođe zagovaraju kreiranje upozorenja za „ekstremnu hladnoću“, sličnih planovima za toplotni talas, prenosi Blic.