Минус посебно удара на ОВУ групу људи! Опрез, ЛЕДЕНИ ДАНИ МОГУ ДА ЗАУСТАВЕ РАД СРЦА Лекар упозорио: ЧИМ ТЕМПЕРАТУРА ПАДНЕ испод 5 степени...

Када температура ваздуха падне испод 5 степени Целзијуса, ризик од срчане инсуфицијенције се повећава, наводи се у француској студији објављеној у часопису Америчког колеџа за кардиологију.
 

Пад живе у термометрима прати повећање броја хоспитализација због срчане инсуфицијенције, што захтева већу будност и ефикасне превентивне мере.

Конкретно, истраживачи са Универзитета у Нансију анализирали су више од 4.500 пријема на одељење хитне помоћи универзитетске болнице због акутне срчане инсуфицијенције између 2010. и 2022. године.

Минуси повећавају број хоспитализација

Упоређујући ове податке са временским обрасцима, закључак је јасан - температура је главни фактор ризика. Чим температура у термометру падне испод 5 степени Целзијуса, ризик од декомпензације (затајења) нагло расте, а сваки додатни пад од 5 степени доводи до повећања пријема за приближно 10 процената, без обзира на остале временске параметре.

Другим речима, минус 10 до 15 степени, могло би повећати хоспитализације због срчаног застоја за око 30 процената!
 

Да је хладноћа веома штетна за срце, чак и више од високих температура, потврђује и проф. др Горан Крстачић, директор загребачке кардиолошке установе Срчана.
 

За оне који су у ризику од срчане инсуфицијенције или исхемијске болести, сваки додатни фактор ризика, укључујући ниску температуру, погоршаће ситуацију. Наиме, ниске температуре ваздуха повећавају проблеме са циркулацијом јер се крвни судови сужавају, а то често може довести до хоспитализације пацијента због срчаног застоја. Зато стално упозоравамо грађане да када су температуре ниске не би требало да излазе на хладноћу без потребе. Ако баш морају, треба да ставе капу, покрију лице шалом, ставе рукавице и бораве напољу што краће време - нагласио је проф. др Крстачић.

Хладно време повећава ризик
 

Наравно, сезонски карактер кардиоваскуларних болести је познат већ дуго времена, али овде бројке потврђују овај ризик. Зими примећујемо приближно стотину недељних посета хитној помоћи због срчане инсуфицијенције, у поређењу са мање од 75 лети. Разлика је значајна“, напомиње професор Ричард Иснард , кардиолог у болници Питије-Салпетријер (Париз) и председник научног савета Фондације за срце и истраживање. Студија такође истиче важност трајања изложености, јер се ризик повећава са доласком хладног времена, достижући врхунац после недељу дана.

Хладно време покреће адаптације у телу, као што су убрзан рад срца и повишен крвни притисак, што додатно оптерећује већ крхки срчани мишић - објашњава др Флоријан Зорес , кардиолог из Стразбура. Такође подстиче аритмије и исхемијске епизоде, што доводи до недостатка кисеоника у срцу, два добро позната фактора ризика за декомпензацију.

Опасност од вируса
Поред директног дејства хладноће, фактори околине погоршавају ситуацију. Зими, затварање у затвореном простору и недостатак вентилације подстичу циркулацију вируса (грип, Ковид-19, РСВ, пнеумококус), који су посебно опасни за срце.
Превенција је, кажу стручњаци, кључна. Др Зорес препоручује вакцинацију против грипа, ковид-19, РСВ-а и пнеумокока сваке године и пажљиво праћење упозоравајућих знакова, као што су неуобичајена отежано дисање, брзо повећање телесне тежине, оток ногу или интензиван умор.

Иако је важно заштитити се од хладноће одговарајућом одећом, физичка активност остаје кључна за спречавање пада кондиције срчаног мишића. Треба избегавати напорне активности на отвореном, али постоје корисне алтернативе, као што је двадесетоминутна брза шетња, чак и у затвореном простору, у топлом тржном центру. Истраживачи такође заговарају креирање упозорења за „екстремну хладноћу“, сличних плановима за топлотни талас, преноси Блиц.